GREJANJE SKORO BESPLATNO

MOKRIN: Nakon stečenog zvanja diplomiranog inženjera na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Živica Terzić, mladi Mokrinčanin, vratio se u rodno selo kako bi vodio gazdinstvo i primenio znanje sa studija. Između ostalog, on je u stambenim i proizvodnim objektima na svom imanju sproveo grejanje na biomasu.

- Biomasa je sojina slama, pšenična slama, grane iz voćnjaka i vinograda, žile i stabla iz krčenog voćnjaka, stabljike kukuruza. Mašine koje pripremaju biomasu su klasične ratarske mašine i prese. Važno je da se to đubrivo na vreme pokupi i skladišti, kako ne bi pokislo – priča Terzić.

Sistem je sproveden kao centralno grejanje i ima kotao, pumpu, cevni razvod i radijatore. Radijatori i cevi po sobama, pa i sam kotao, nisu skuplji od klasičnog centralnog grejanja, kaže Terzić.

- Ukoliko imate biomasu sva investicija je kotao, koji za jednu kuću od 150 kvadrata košta između 100 i 150 hiljada dinara, a na primer, kotao na gas, tačnije protočni bojler, je oko 70.hiljada. Račun za grejanje koji mi dobijemo je umesto 30 hiljada, sada samo hiljadu dinara, i to je ono što se potroši na kuvanje. Preporučio bi ovaj sistem svim domaćinstvima, a u mom selu su ga mnogi prihvatili. Tri puta je jeftinije, a ne gubite ništa – objašnjava Živica Terzić.

Radi dobijanja bio mase, tačnije toplotne energije sa ratarske površine, može da se skloni do 30 posto žetvenih ostataka, a da se ne naruši zemljišna struktura. Kako smo u pretežno ratarskom regionu, sami troškovi transporta su minimalni, jer je sve otprilike udaljeno oko pet kilometara., zaključuje Terzić.

Zagarantovana cena suncokreta 250 evra

BEOGRAD - Delegacija Nezavisne asocijacije poljoprivrednika (NAP) postigla je danas dogovor sa preređivačima u Ministarstvu poljoprivrede, da proizvođači dobiju zagarantovanu cenu od 250 evra za tonu suncokretau otkupu. Poljoprivrednici, međutim, kažu da ništa ispod 350 evra po toni ne može da pokrije troškove proizvodnje.

Kako je izjavio Tanjugu predsednik Upravnog odbora Asocijacije Jovica Jakšić, prozvođači će sada moći da planiraju da li im se isplati proizvodnja i da li da ulaze u setvu, jer su do sada dobijali samo blanko ugovore, koji im ništa nisu garantovali.

Beta (Dragan Gojić)

On je rekao da su troškovi proizvodnje veći i od zagarantovane cene, ali da će svako naći svoju računicu, jer se nastojalo da se pronađe balans između proizvođača i prerađivača.

Garantovana cena znači i da će poljoprivrednicima po isporuci biti isplaćena tržišna cena, ukoliko ona bude veća od garantovane, a ukoliko bude manja, proizvođači će dobiti 250 evra po toni suncokreta.

"Pregovori su bili naporni, jer su oni od nas očekivali da im kažemo koliko količina ćemo proizvesti, što mi ne znamo tačno, ali planirano je da se zasejemo oko 30.000 hektara", kazao je Jakšić.

Poljoprivrednici su za RTV rekli da ništa ispod 350 evra po toni ne može da pokrije troškove proizvodnje i da će doneti odluku da li će ove godine sejati suncokret.

U pregovorima su učestvovali i direktori Viktorija grupe Nikola Vujičić, Dijamanta Slavica Kešelj i Banata iz Srpske Crnje Aleksa Janičić, kao i direktorka Poslovne zajednice Industijsko bilje Olga Čurović.

OŽIVELI TRADICIJU DOMAĆIH PIĆA

 

ALIBUNAR: Po treći put Udruženje vinara i vinogradara „Kumovi vinogradi“ iz Alibunara organizovali su ovih dana festival vina i rakije. Kako je rekao predsednik udruženja Dinu Lotrean, ova manifestacija ima za cilj da se žitelji sela alibunarske opštine vrate tradiciji predaka, kada je svako domaćinstvo na obodima Deliblatske peščare gajilo svoje vinograde i imalo kvalitetno domaće vino.

U nekoliko minulih godina Udruženje „Kumovi vinogradi“ uspelo je da u desetak mesta alibunarske opštine obnove vinograde i voćnjake i u zadnje dve godine prave domaća vina i rakije kako su to činili njihovi stari. Svoje umeće predstavili su brojnim gostima festivala.

-Udruženje ima oko 50 članova sa oko 120 hektara pod vinogradima i 350 hektara zasada pod voćem. Minule godine sa stručnjacima iz Instituta „Tamiš“ iz Pančeva organizovali smo seminare i predavanja o ovoj proizvodnji, zaštiti zasada, pomagali smo oko nabavke sadnica od licenciranih proizvođača i otplate mehanizacije, đubriva i hemikalija na više mesečnih rata. Želimo da oformimo svoju zadrugu i preko nje plasiramo svoje kvalitetne domaće prizvode, a broj članova nam se iz dana u dan povećava – reče Dorel Čebzan iz rukovdstva „Kumova vinograda”.

Na štandovima su se našli i proizvodi vinarija iz drugih krajeva. Uz mezeluke, posetioci festivala su uživali u degustaciji vina i rakija, u vedrom raspoloženju su se razmenjivala iskustva i recepti za spravljanje domaćih pića. Hit dana su bile sušene jabuke, slične čipsu „Ingvinarije“ iz Orašca, koje čekaju sertifikat zdrave hrane.

Komisiji za ocenjivanje kvaliteta pristiglo je oko 70 uzoraka proizvođača. Za najbolju voćnu rakiju proglašena je ona koju je ispekao Aleksandar Varga iz Pančeva, nagradom za najbolju lozovaču okitio se Milivoje Dadić iz Alibunara, u kategoriji belih vina šampion je Josif Nedin iz Gudurice, za roze Rade Komazec iz Inđije, a za crvena vina šampion je Adam Kršanin iz Dolova. Raspoloženje su do usijanja podigli taburaši, a pripadnici vinskih redova iz Pančeva i Vršca pričama i pesmama o vinu doprineli su da poselo potraje do jutra.

AGROKOMBINAT PRODAT ISPOD CENE

 

Subotica - Оsnovno tužilaštvo u Subotici pripremilo je tužbu povodom sumnji na nezakonitosti prilikom prodaje Agrokombinata, a direktno prozvani su agencija za veštačenje, koja je uradila procenu vrednosti Kombinata, direktor Agrokombinata Zoran Branković, stečajni upravnik Šandor Šomođi i kupac, odnosno firma Matijević, saopštio je predstavnik malih akcionara Josip Ivanković.

 

Agrokombinat je nakon dve godine stečaja, od 2004. do 2006. godine, i šest godina u statusu reorganizacije, definitivno prodat 2012. godine za ukupno 763,828.412 dinara, dok mali akcionari tvrde da njihova firma realno vredi bar 2,5 miliona evra više. Oni su na osnovu prikupljenih dokaza o nepravilnostima i tokom stečaja i tokom reorganizacije, podneli krivičnu prijavu protiv odgovornih lica još 2009. godine, i kako kažu, upravo je ta krivična prijava bila polazište Osnovnog tužilaštva da konačno pokrene i tužbu.

Maliakcionari tvrde da je procena i vrednosti pratećih objekata u Agrokombinatu manja od njihove realne cene, a da je posebno umanjena cena zemljišta.

"Zemljište je prodavano po 3.700 evra za III klasu, odnosno 4.500 evra za drugu klasu, dok se danas zemljište čak i lošijeg kvaliteta u subotičkom ataru prodaje za oko 10 hiljada evra po hektaru. Mi smo to predočili stečajnom sudiji Iloni Stajić, ali je ona rekla da je cena u redu", navodi Ivanković.

On ističe da su u toj proceni navedeni neshvatljivo veliki troškovi stečaja, i iznose čak devet miliona evra. Inače, prema prvom planu reorganizacije, stečajnom upravniku je bio namenjen honorar od 540.000 evra, a u drugom od 109.000 evra, ali akcionari nemaju podatak koliko je za taj angažman novca isplaćeno.

Praktično sve ostale obaveze koje je Kombinat imao manje su od troškova stečaja. Mali akcionari očekuju da se istraže sve činjenice oko prodaje i ostalih delova kombinata, poput silosa koji je kupila Viktorija grupa, ali i ukupni prinosi, koji u stvari nisu ni uneti kao kapital preduzeća.

Šteta 20 miliona evra

"Direktor Kombinata, stečajni upravnik i stečajni sudija, kao i predsednik Upravnog odbora su svakako znali šta se dešava oko prodaje - a mi smatramo da je šteta u prodaji oko 20 miliona evra - i zato je dobro što je tužba konačno pokrenuta. Ipak, očekujemo da sud uzme u obzir i dokaze koje su akcionari prikupili tokom ovih godina, ne verujemo da su istražitelji uspeli da sve to urade", kaže predsednik Samostalnog sindikata Subotice Milan Popović.

Sadite lesku

Razmišljajući čime da prekrate penzionersku dokolicu,

Uroševići su zasadili 100 stabala leske i sada odlično zarađuju
Penzioneri Jordan i Milja Urošević, iz sela Zaselje kod Požege, našli su način da baveći se poslom koji vole zarade i dosta novca. Nakon dugog radnog veka, vratili su se na selo i pokrenuli proizvodnju lešnika da bi prekratili penzionersku dokolicu. Danas imaju nekoliko stotina sadnica na hektaru, a zbog velike potražnje za lešnikom, morali su da naprave i tri mašine koje ljušte i obrađuju ovo voće umesto njih.
- Uzgoj lešnika ne zahteva mnogo rada, a može lepo da se zaradi. Sa jednog hektara prinos može da bude od 4.000 do 5.000 tona. Iako čak oko 50 odsto mase otpada na ljusku, i dalje može dobro da se zaradi. Plasman je siguran, jer Srbija uvozi čak 90 odsto lešnika. To je glavni pokazatelj da ga ovde i nema toliko. Koliko god se proizvede, može da se proda. Velika je potražnja i u Evropi. Mi lešnik prodajemo na veliko u Požegi i cena je pet evra po kilogramu - kaže Jordan Urošević i kroz osmeh dodaje da je teško napraviti loše kolače od lešnika.
Sa uzgajanjem lešnika Jordan je počeo pre osam godina, kada je posle 40 godina staža u Medicini rada otišao u penziju. Imao je očevo imanje, a pošto je navikao da stalno radi, razmišljao je čime bi mogao da prekrati vreme. Imao je jednu lesku u dvorištu i onda je odlučio da zasadi još 100 sadnica.
Posao nije naporan
- Otežavajuća okolnost na samom početku je bila to što nema literature iz koje bi uzgajivači mogli da saznaju nešto više o uzgajanju lešnika. I danas je tako. Mislim da bez ozbiljnog stručnog pristupa ovoj vrsti poljoprivredne proizvodnje nema ni značajnije proizvodnje. Kada sam počeo sa uzgajanjem, osnova mi je bila samo jedna knjižica iz koje sam učio. Prve dve godine sam neozbiljno radio, ali kada sam u Mačvi i u Mladenovcu video plantaže, odlučio sam da se malo više posvetim ovom poslu - kaže naš sagovornik.
On objašnjava da to nije naporan posao, jer ne mora da se okopava ni ore, potrebno je četiri do pet prskanja u toku godine zbog žiška i gljivične bolesti monomije. Dobro đubrenje u proleće i navodnjavanje je neophodno, jer ova biljka traži dosta vode zbog plitkog korena. Kada sazri, lešnik sam opadne i ne mora odmah da se kupi.
Prodaja sigurna
- Dovoljno je odvojiti jedan vikend da se pokupi plod, a ovo je takva voćka da na zemlji može da preživi celu zimu i da se nađe u proleće. Bitno je da na jednom zasadu, kao na primer kod mene, bude zastupljeno pet do šest sorti lešnika, da među voćkama budu sorte takozvani oprašivači. Kod nas su najpopularnije istarski dugi, tonda, roma, halski džin... Lešnik rano cveta, u februaru i martu, a resta se u jesen. Da bi imao dobar ukus, potrebno je da doživi fizičko zrenje. Krajem avgusta i u septembru plod opada i može da se kupi. Potom se malo suši, a onda ide u preradu i prodaju - kaže Jordan.
Prema njegovim rečima, lešnik počinje prve plodove da daje posle dve godine, a posle pet godina već može da se zarađuje. U toku 10 godina, on sedam puta, sasvim sigurno, dobro rađa. Vek ove voćke inače je duži od 60 godina.
Izvor: pressonline.rs

Što pre pravilnik o gorivu za setvu

Udruženje naftnih kompanija Srbije (UNKS) saopštilo je da su naftne kompanije spremne da poljoprivrednicima isporuče gorivo po regresiranim cenama za predstojeću setvu, i apelovalo na Ministarstvo poljoprivrede da što pre donese pravilnik

S obzirom na to da vremenske prilike idu naruku ratarima, apelujemo na Ministarstvo da što pre donese taj pravilnik, saopštio je UNKS.

Kao što je u Ministarstvu poljoprivrede najavljeno, poljoprivrednici će od ove godine moći da ostvare pravo na regresiranu cenu goriva ukoliko ga kupe na bilo kojoj licenciranoj benzinskoj stanici u zemlji, podsećaju iz UNKS-a.

„Na taj način je prekinut dvogodišnji period diskriminacije više od 70 procenata prodajne mreže u Srbiji jer je administrativnim merama značajna količina dizel-goriva preusmeravana samo na benzinske stanice ovlašćenog distributera”, navodi se u saopštenju. Odluku da se ta mreža proširi na sve benzinske stanice, osim velikog broja prometnika motornog goriva, pozdravili su i poljoprivrednici jer će sada moći da se snabdevaju na benzinskoj stanici koja im najviše odgovara, a ne da „prevaljuju” i po tridesetak kilometara i uz to čekaju u redu da bi natočili što više goriva.