Treba učiti od holandskih farmera

Poljoprivredom u Zemlji lala bavi se samo oko 68.000 ljudi, ali njen agrar i prerađivači lane su izvezli robu za 79 milijardi evra

Poljoprivredom u Zemlji lala bavi se samo oko 68.000 ljudi, ali njen agrar i prerađivači lane su izvezli robu za 79 milijardi evra Srpska poljoprivreda i prehrambena industrija 2013. su izvezli za 2,1 milijardu evra. Koliki je to domet možda najbolje svedoči podatak da je vrednost izvoza holandskog agrara u istoj godini dostigla 79 milijardi evra. Bar tako je saopštila njihova ministarka poljoprivrede. To je oko dva i po puta više od vrednosti svega što se u Srbiji u jednoj godini proizvede – BDP. Prošlogodišnji srpski agrarni izvoz vredeo je 38,5 puta manje od holandskog, iako se poljoprivredom u Zemlji lala bavi samo oko 68.000 farmera. U Srbiji je popisano 631.500 poljoprivrednih gazdinstava sa 1,4 miliona članova i zaposlenih, što znači da se kod nas zemljoradnjom bavi 20,5 puta više ljudi nego u Holandiji. Koliko god naša poljoprivreda bila daleko od holandske, još ima laika, ali i stručnjaka, među ovim drugim su i neki stranci, koji tvrde da nije daleko od istine ona: „Srbija bi mogla da hrani pola Evrope”. Prethodno bi naši poljoprivrednici, nadležni državni službenici, ali i nauka, morali mnogo više i brže da uče od holandske države i njenih farmera. – Prošlogodišnji izvoz je za pet odsto veći nego 2012. – izjavila je nedavno holandska ministarka poljoprivrede Šeron Dajksma, vidno zadovoljna postignutim. – Ove brojke podvlače važnost poljoprivrednog sektora za oporavak holandske ekonomije. Holandija je, posle SAD, najveći izvoznik poljoprivrednih proizvoda na svetu. To moramo negovati – naglasila je ministarka Dajsma. Osamdeset odsto poljoprivrednih proizvoda Holandija izvozi u zemlje Evropske unije, a najviše je prodala Nemačkoj – za 22,4 milijarde, odnosno 28,5 odsto. Holanđani prodaju Nemcima meso, mlečne proizvode, jaja, cveće, voće i povrće. Povećan je izvoz sira, paradajza, papričica i krastavaca, kao i svinjskog i živinskog mesa. Istovremeno, zabeleženje neznatan pad u izvozu putera i govedine. Nije teško zaključiti da holandska država veoma brine o svojoj poljoprivredi, iako je reč je o jednoj od najbogatijih evropskih zemalja sa 17 miliona stanovnika, čije blagostanje ne počiva na njenom agraru. NajznačajnijiizvozniproizvodiHolandijesu: mašine, nuklearnireaktori, bojleri, mineralnagoriva, ulja, destilati, električnaielektronskaoprema, farmaceutskiproizvodi… I pored toga – višeoddvetrećineholandskogBDPrezultat je uslužnogsektora. Poljoprivreda i prehrambena industrija u Holandiji u ukupnoj vrednosti njenog bruto domaćeg proizvoda (BDP), iliti svega što se u jednoj godini u toj zemlji proizvede, doprinosi sa oko 10 odsto, a zapošljava samo 3,5 odsto ukupnog stanovništva. Prosečno stvaraju oko 30.133 evra bruto društvenog proizvoda po stanovniku. Holandija raspolaže samo sa 4,15 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, četvrtina je ispod nivoa mora, a 42 odsto čine pašnjaci. Iako ima samo 60 sunčanih dana godišnje, njena poljoprivreda je vodeća u svetu po intenzivnoj proizvodnji i visokoj produktivnosti. Bio je kraj oktobra 2007. kad se, u organizaciji ambasade Holandije u Beogradu, grupa novinara iz Srbije našla u tamošnjem gradiću Lovardenu. Mnogi samo što nisu popadali od iznenađenja kad su čuli da se u toj zemlji svakogdanazatvoridesetfarmi. Te godine, u kojoj je agroindustrijski kompleks izvezao za 84,3 milijarde evra, zemljoradnjom se bavilo oko 80.000 farmera. Svake godine ih je za dva odsto manje. Ali, holandska država ulaže u znanje onih koji ostaju, kako bi povećanjem produktivnosti nadoknadili taj manjak. Agrarna politika, u skladu sa zahtevima EU i STO, izmeštena je iz sfere zaštite cena u razne oblike pomoći ruralnog razvoja. Na neki oblik cenovne zaštite holandski farmeri ipak mogu da računaju, ali samo u slučaju ekstremnog pada cene. Slično je i sa izvoznim podsticajima koji im ne pripadaju po automatizmu, već samo u slučaju poremećaja na svetskoj pijaci na njihovu štetu. Mnogo je više razloga zbog kojih bi Srbija morala da brine o svojoj poljoprivredi. Udeo poljoprivredno-prehrambene industrije Srbije u njenom BDP je između 20 i 30 odsto, tvrde upućeni, a u sektoru agrara zaposleno je oko 40 odsto radno sposobnog stanovništva. Nažalost, i poljoprivreda je mnogo stradala u protekle dve decenije. Nebo i zemlja su joj i dalje (ne)naklonjeni, ali ne i sve drugo što bi trebalo da je prati. Privatizacija je opustošila velika poljoprivredna gazdinstva i kombinate. Zadruge su takođe stradale. Dotle holandski farmeri čuvaju i unapređuju svoja stogodišnja udruženja. Mi nikako da podignemo na noge fabrike veštačkog đubriva, traktora i poljoprivrednih mašina…Od početka ovog veka ili promena 5. oktobra, promenili smo deset ministara poljoprivrede, a sa njima se menjala i agrarna politika. Od države, pritisnute dugovima s manjkom u budžetu, ne može se mnogo očekivati, a stranci bi pre da kupuju zemlju, nego da ulažu u proizvodnju, ako uopšte mogu da nađu partnera. Ima li nade za našu poljoprivredu? Brže približavanje zemlje EU poslednja je šansa za preporod srpskog agrara, čulo se na nedavnom skupu u Privrednoj komori Beograda posvećenom pregovorima Srbije sa administracijom u Briselu. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i šef tima za pregovore Danilo Golubović kazao je da bi domaći proizvođači već tokom 2015. godine mogli da konkurišu za sredstva iz „Instrumenta za pretpristupnu pomoć razvoju sela” (IPARD). Uslov je da ministarstvo ima kadrovski ojačanu Upravu za agrarna plaćanja, nacionalnu laboratoriju, akreditaciju za IPARD… A para za to nema. I tako sve u krug. Izvor: politika.rs

Srbija neopravdano uvozi puno oraha

Srbija godišnje proizvodi 23.938 tona oraha i neopravdano uvozi značajne količine tog koštuničavog voća

Srbija godišnje proizvodi 23.938 tona oraha i neopravdano uvozi značajne količine tog koštuničavog voća, iako postoje velike mogućnosti za povećanje domaće proizvodnje, izjavio je Tanjugu doktor poljoprivrednih nauka... ČAČAK - Srbija godišnje proizvodi 23.938 tona oraha i neopravdano uvozi značajne količine tog koštuničavog voća, iako postoje velike mogućnosti za povećanje domaće proizvodnje, izjavio je Tanjugu doktor poljoprivrednih nauka i savetnik na čačanskom Institutu za voćarstvo Rade Miletić. U Srbiji je je 2012. godini bilo zasađeno 1.966.000, od kojih rađa njih 1.670.000, sa prosečnim prinosom po stablu od 9,5 kilograma, precizirao je Miletić. Učešće oraha u strukturi izvoza Srbije iznosi oko tri odsto, dok su uvezene količine znatno više, rekao je Miletić i ponovio da uvoz oraha nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje domaće proizvodnje. Orah se u Srbiji gaji na površini od 13.514 hektara i to najviše na područjima Podrinja, Pomoravlja, Timočke krajine i Vojvodine. \"Na osnovu broja stabala u Srbiji orah zauzima sedmo mesto u poređenju sa drugim vrstama voća, a od 2006. do 2011. godine proizvodnja varira od 21.500 do 25.200 tone\". Prvi prihodi od oraha stižu tek posle četiri godine, pa je u početku, potrebno gajiti uzrodice, recimo kajsije. \"Za primer o ekonomičnosti proizvodnje, uzeli smo hektar združenog zasada sa 116 sadnica oraha i 348 sadnica kajsije. Materijal, usluge i rad na pripremi zemljišta i sadnji koštaju 4.650 evra, a u sledeće četiri godine još 3.750. Ali, troškovi podizanja ovog združenog zasada manji su tri ili tri i po puta nego za jabuke i kruške\", ocenio je Miletić. Jedan hektar oraha u monokulturi, sa 116 stabala i prosečnom cenom od šest evra po kilogramu jezgra, bi za 60 godina uzgajivaču doneo čistu zaradu od oko 480.000 evra, ukazao je Miletić. On je objasnio da je od podizanja zasada do kraja njegove eksploatacije, potrebno svake godine nizom agro i pomotehničkih mera održavati dobar porast oraha, čime se stvaraju uslovi za veće prinose i duži vek zasada. U periodu rodnosti najvažnije mere nege su održavanje zemljišta, đubrenje, navodnjavanje i zaštita. Miletić je kazao da je drvo oraha vrlo cenjena tenhička građa u prerađivačkoj industriji i da je na tržištu dva do tri puta skuplja od drveta mahagonija. Koristi se za izradu najkvalitetnijeg furnira, elitnog nameštaja, rezbarija i u vojnoj industriji. \"Jako je cenjeno i za izradu različitih mužičkih instrumenata i ubraja se u najbolje rezbarsko i tokarsko drvo\", pojasnio je on. Antioksidativno dejstvo jezgra i ulja je značajno i za očuvanje ljudskog zdravlja, budući da česta ishrana orahom ublažava štetne uticaje kojima je izložen ljudski organizam, napomenuo je Miletić. Poreklo domaćeg oraha, koji se naziva i obični, persijski, grčki ili karpatski nije precizno utvrđeno. Prema jednoj grupi autora postojbina domaćeg oraha je Mala Azija, drugi kažu da vodi poreklo iz Irana, a teći da potiče sa Mediterana. Pronađene iskopine pokazuju da je orah pre više od 10 miliona godina rastao u šumskim asocijacijama sa hrastom, grabom i kestenom u Kini, Indiji, Avganistanu, Iranu, ali i na području Balkanskog poluostrva. Izvor:Tanjugbiz.rs