PETROVIĆ: VRATITI AGRONOME SAVETNIKE

Autor: Tanjug

Neophodno je definisati okvire organizovane saradnje poljoprivrednika sa državom,izjavio je danas lider "Zajedno za Srbiju" Dušan Petrović.

Foto: Beta/arhiva

On je napomenuo da je neophodno ponovno angažovanje više od 1.500 agronoma-savetnika.

Petrović je u Bogatiću, tokom predstavljanja programa razvoja koji se, kako je naveo, zasniva na punoj eksploataciji zapuštenih domaćih resursa, rekao da organizovana saradnja podrazumeva brzu i efikasnu komunikaciju sa državom koja treba da je u funkciji olakšanog dobijanja subvencija i drugih podsticaja kada je u pitanju poljoprivreda i proizvodnja hrane.

"Potrebno je hitno ponovo angažovati više od 1.500 agronoma-savetnika i na taj način obezbediti da naši poljoprivredni proizvođači primenjuju savremena znanja bez kojih nije moguće na pravi način eksploatisati bogatstvo koje imamo" - naglasio je Petrović.

Prema njegovim rečima, osim toga, u strategiji razvoja poljoprivrede koju je definisala Z ZS i koja treba da obezbedi veći životni standard svakome ko učestvuje u lancu proizvodnje hrane, ostali prioriteti su navodnjavanje, podrška države izvoznicima hrane i čvrsta koordinacija između svih učesnika na tržištu.

U VOJVODINI 20000 NAPUŠTENIH KUĆA

NOVI SAD - Polovina vojvođanskih opština, prema podacima Ministarstva za regionalni razvoj, je nerazvijena ili nedovoljno razvijena. Jaz između bogatih i siromašnih sve je veći iako je ravnomerniji razvoj jedan od prioritetnih ciljeva naše zemlje. Kako da siromašni izađu iz tog kruga i da li im je poljoprivreda jedina i najveća razvojna šansa?

Sela i manji gradovi u Vojvodini se prazne, a u njima je oko 20 hiljada napuštenih kuća. Za nekoliko hiljada evra u Ostojićevu kod Čoke može se kupiti pristojna kuća sa nemalom okućnicom, kaže predsednik Saveta Mesne zajednice u tom selu Josip Češljar.

RTV (Jan Valo)

"Cena kuća se kreće oko dve i po-tri hiljade evra. To su kuće sa kupatilom i sa okućnicom 10-15 ari. Prošle godine skočile su cene zemlje tako da se jutro oranice prodaje po tri hiljade evra. Ranije se prodavalo za 900 do 1.500 evra", kaže Češljar.

Naš sagovornik na primeru svoje generacije svedoči o razmerama migracija iz sela koje je za 10 godina izgubilo četvrtinu stanovnika.

 "Iz moje generacije od 22 đaka u razredu, u selu je ostalo nas četvoro. Čim ne vide ekonomsku računicu zemlju daju u arendu onima kojima se to isplati da rade, a oni uživaju negde. Više im se isplati, da bude konobar u Novom Sadu nego da radi na svom imanju", upozorava Češljar.

Da bi se zaustavilo propadanje sela, potrebna su ulaganja u infrastrukturu, kao i poljoprivredu i otvaranje manjih pogona. Novac za te namene postoji u budžetima i domaćih razvojnih, ali i predpristupnih fondova EU, kao i u kreditima međunarodnih finansijskih institucija i poslovnih banaka.

Direktor pokrajinskog Fonda za razvoj poljoprivrede Jožef Sabo kaže da su raspisani novi konkursi za povoljne kredite za navodnjavanje, podizanje vinograda, pčelarstvo i nabavku poljoprivredne mehanizacije i navodi rezultate te institucije u proteklom periodu.

"U proteklih 10 godina uspeli smo da podelimo preko dve i po hiljade kredita u iznosu do 17 miliona evra. Zahvaljujem se Kraljevini Norveškoj koja je donacijom milion evra pokrenula ovaj fond. Sada taj milion vredi sedam miliona evra", ističe Sabo.

Iako to nije bila namera, najviše novca otišlo je u razvijenije opštine, dok su siromašni lane dobili mrvice, kaže pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić.

 "Srednji Banat je dosta loš, nije bolji ni severni Banat, a u južnom Banatu se nešto događa, ali ne još kako bismo želeli. Ima dosta opština koje su dostavile dosta prijava na konkurse. Sve zavisi od ljudi koji rade u lokalnim samoupravama", objašnjava Ješić.

Selo je ostarilo, pa je teško očekivati od starijih poljoprivrednika da ulaze u rizične poduhvate i uzimaju kredite. Da bi podstakla vraćanje mladih na selo, pokrajinska administracija je ove godine namenila u budžetu 100 miliona dinara za kupovinu 100 napuštenih seoskih kuća u kojima će mladi parovi moći besplatno da žive narednih 10 godina.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić kaže da je ruralni razvoj jedan od stubova strategije razvoja poljoprivrede za šta očekuje pomoć EU.

"Treba da znamo da samim pristupanjem Srbije EU komponenta ruralnog razvoja će dobiti na značaju. Upravo to i predviđa Strategija razvoja poljoprivrede. Sve veći akcenat će biti na ruralnoj komponenti, upravo da se zadrži stanovništvo na selu. Ne možemo da dozvolimo da stanovništvo iz sela ode u gradove, uništićemo i gradove, a sela će ostati pusta", ukazuje Glamočić.

U razvijenim zemljama EU sela po infrastrukturi ne zaostaju za gradovima, pa je zaustavljena migracija u gradove. Na taj način sprečava se prekomerno doseljavanje koje rađa mnoge komunalne i druge probleme, ali i obezbeđuje razvoj i život manjih gradova i sela.

Pastor: Hitno rešiti goruće probleme poljoprivrednika

Tragikomične odredbe dodatno sputavaju poljoprivrednike

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor zatražio je danas od Vlade Srbije da hitno reši goruće probleme poljoprivrednika za koje nije potrebna izmena zakona, već dobra volja i izmena određenih pravilnika.

„Ima stvari koje ne trpe odlaganje, bez obzira što je vlada tehnička i što su u toku predizborne aktivnosti“, rekao je Pastor na konferenciji za novinare u Novom Sadu.

On je ocenio da je „tragikomično“ da se traži da se priključne mašine, poput prskalica ili tanjirača, registruju, jer je to „naprosto nemoguće“. „Ne sme da se dešava da ljudi koji izlaze na puteve s takvom mehanizacijom budu kažnjavani visokim novčanim kaznama i da im se oduzima vozačka dozvola. To se ne mora rešavati zakonon, već promenom određenih pravilnika“, rekao je Pastor.

On je od republičkih vlasti zatražio isplatu prošlogodišnjih subvencija, koje još nisu isplaćene, kao i da se učine dostupnim kreditne linije za pripreme za prolećnu setvu.

Pastor je oštro kritikovao i ambiciju države oko prinudne naplate zaostalog duga za penzijsko-invalidsko osiguranje i dodao da to u poslednjim godinama nije bila praksa. „Znam da je u Kanjiži više od 2.000 domaćinstava dobilo da plati dug. Nekima je taj dug viši od dva miliona dinara, ljudi su očajni, to ih je pogodilo kao grom iz vedra neba. Mora se naći rešenje za ta pitanja, a do tada da se stavi moratorijum na sprovođenje ovih odluka“, predložio je Pastor.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić rekao je da će Vojvodina koristiti model podsticaja za agrar koji postoji u EU i podrazumeva bespovratna davanja.

Najavio je da konkursi za kredite poljoprivrednicima kreću od 1. marta i dodao da će trajati dok god sredstva postoje.

Godišnja kamate će biti manje od dva odsto, grejs period je godinu dana, a rok otplate je pet godina, naveo je Ješić i dodao da će krediti biti ukupne vrednosti od 1,2 milijarde dinara, a ulaganja u poljoprivredu ove godine u Vojvodini će iznositi 2,3 milijardi dinara.

„Ukoliko država hoće da podrži poljoprivrednika, treba da mu uplati sredstva, pa da on sam odluči gde će kupiti naftu, seme, vešstačko đubrivo, a ne da se poljoprivrednicima to daje u naturalnom obliku. EU ne poznaje naturalni vid podrške poljoprivrednicima“, kazao je Ješić.

Direktor Fonda za razvoj poljoprivrede Vojvodine Jožef Sabo rekao je da se zbog klimatskih promena, bez sistema za navodnjavanje ne može raditi. “Moramo u što kraćem roku da povećamo površine koje se navodnjavaju”, poručio je Sabo.

(Autonomija/Beta)