ORANICE KAO STRATEŠKO DOBRO

Od 2017. Srbije treba da omogući prodaju zemljišta strancima, na šta se obavezala Sporazumom o stabilizaciji. Ako strane kompanije kupe velike parcele i počnu da proizvode po nižim cenama, naši poljoprivrednici mogli bi ostati kratkih rukava. Njihov zahtev je da se, za početak, primena te odredbe odloži.

Kada je Srbija pre šest godina potpisala Sporazum o stabiliazaciji sa Evropskom unijom, prihvatila je i odredbu po kojoj poljoprivredno zemljište slobodno mogu da kupuju i stranci od 2017. Verovalo se da će Srbija da uđe u EU već 2016. godine. Sada znamo da to ni u teoriji nije moguće, ali obaveza prema Sporazmu o stabilizaciji i pridruživanju je ostala. Mali i srednji poljoprivednici su se probudili i zatražili da se, za početak, odloži primena te odredbe.

Pripremila Ana Šuvalija

Da li srpski seljak unapred gubi utakmicu sa stranim investitorima? Ako 2017. finansijski mnogo jači dođu u posed velikih parcela i počnu da proizvode po nižim cenama, naši poljoprivrednici mogli bi da ostanu kratkih rukava.

"To su mnogo jači ekonomski subjekti i na svakoj aukciji oni mogu da poklope svakog našeg proizvođača i sitnog i krupnog. Stoga oni mogu da dođu u posed ogromnih parcela. S druge strane, sitni poljoprivredni proizvođač će da trpi gubitke zbog sve slabije mogućnosti da prodaje svoje agrarne proizvode", rekao je Ratko Đurđevac iz "Ekološkog pokreta" u Vrbasu.

Zbog sporih evrointegracija, Srbija će biti jedina zemlja koja će pre punopravnog članstva omogućiti slobodnu prodaju poljoprivrednog zemljiša. U Ministarstvu kažu da razloga za strah nema.

Strani investitori zainteresovani su pre svega za krupne posede. Država poseduje više od polovine parcela koje su veće od 50 hektara i one neće biti na prodaju, tvrde nadležni. Srbija će pokušati da domaćim zakonima zaštiti zemljoradnike.

"Po predlogu nacrta Zakona o poljoprivrednom zemljištu biće predviđeno da poljoprivrednici, fizička lica imaju prava preče kupovine zemljišta i da moraju da imaju prebivalište na toj teritoriji", objasnio je Zoran Knežević, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište.

Pokušaj da se produži rok 

Zakon možemo da menjamo, a šanse da se sada promeni ijedno slovo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju skoro da ne postoje. Za to je potrebna saglasnost svih 28 članica Unije. Zato će Beograd pokušati pregovorima o poglavlju četiri da produži rok.

"Ukoliko budemo uspeli svakako ćemo na taj način pokušati da odložimo suštinsku prodaju strancima poljoprivredna zemljišta", kaže Zoran Knežević.

Susedne države, članice Evropske unije, uspele su da tokom pregovora odlože sprovođenje tog dela Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Tako će stranci moći da kupe poljoprivredno zemljište tek sedam godina posle ulaska Hrvatske u Evropsku uniju.

"Kada se uporedimo sa zemljama koje su ušle u EU u onom pretposlednjem talasu proširenja 2004. godine, naši poljoprivrednici mogu biti relativno zadovoljni, nismo prošli dobro kao Poljaci, oni su dobili 12 godina", kaže novinar HRT-a Vlatko Grgurić.

Mađarska je otišla i korak dalje. Osim što su dobili rok za odlaganje prodaje obradivih površina za sedam plus tri godine, oni su i u Ustavu zemlju proglasili nacionalnim bogatstvom. Zakonom o poljoprivrednom zemljištu pooštrili su kriterijume za vlasnike imanja.

Iako Zakonom o poljoprivrednom zemljištu stranicma nije omogućeno da kupuju oranice, oni to čine posredno kroz osnivanje mešovitih firmi u Srbiji.

To je i jedan od mogućih razloga što je cena zemlje u Vojvodini za samo tri godine sa 5.000 evra porasla na 12.000 do 17.000 po hektaru. To je teško dostižna suma za male i srednje zemljoradnike. Otvaranjem tržišta, cena bi mogla samo da raste i dodatno oteža njihovu poziciju.

Da bi mali proizvođači opstali, neophodna im je pomoć u naredne tri godine.

"Država deo svog zemljišnog fonda treba da ponudi pod povoljnijim uslovima prodaju ili dugogodišnji zakup, ili da država nekim svojim garancijama omogući kredite našim farmerima da mogu da kupe deo poljoprivrednih površina koje su na tržištu", rekao je Ratko Đurđevac.

Na putu ka EU, Srbija mora da otvori tržište, ali i da zaštiti poljoprivredna bogatstva. Stručnjaci ukazuju na to da je važno da se prema oranicama odnosimo kao dobri domaćini. Kada jednom pređu u strane ruke, teško ćemo ih vratiti.

NOVAC NAMENJEN ZAPOŠLJAVANJU, POSLE IZBORA

"Za smanjenje nezaposlenosti 500 miliona dinara"

Autor: Beta

Lokalne samouprave u 2014. mogu da računaju na 500 miliona dinara iz budžeta za smanjenje nezaposlenosti, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu rada, zaposlsjavanja i socijalne politike Srbije Zoran Martinović.

Foto: Ilustracija Guliver/Getty Images/Thinkstock

"Taj novac će po svoj prilici moći da ih dobiju tek nakon formiranja nove vlade, što će donekle smanjiti efekte jer je trebalo da se radi od početka godine", izjavio je Martinović na seminaru "Inovativne mere usmerene ka uključivanju razlicitih ranjivih grupa na tržište rada" u okviru tvining projekta koji je finansirala EU.

Kako je objasnio, da bi se taj novac koristio potrebno je usvojiti neke akte u skupštini i vladi.

"Fokus će biti na viškovima zaposlenih, biće moguće finansirati i stručnu praksu za mlade, ali i programe za one kategorije koje na lokalu prepoznate kao prioritetne", rekao je on.

Prema Martinovićevim rečima, veliki broj lokalnih samouprava je u prethodne dve godine bio zainteresovan za donošenje planova i sprovođenje aktivnih mera zapošljavanja, što podrazumeva da i sami izdvajaju novac za to.

"Ono što uvek nedostaje su značajnija sredstva za aktivne mere zapošljavanja", rekao je državni sekretar, dodavši da je u Srbiji to veoma značajno jer je stopa nezaposlenosti visoka, a beleži se i
veliki broj teže zapošljivih i ranjivih kategorija na koje se treba usmeriti.

U njih je ubrojao mlade, budući da je u Srbiji oko 200.000 mladih do 30 godina nezaposleno, kao i nekvalifikovane koji čine oko trećinu registrovanih na birou za nezaposlene, i starije koji ostaju bez posla kao viškovi.

Podaci iz Ankete o radnoj snazi iz oktobra da je stopa nezaposlenosti opala na 20 odsto donekle ulivaju optimizam da je zuastavljen rast nezaposlenosti koji traje od 2008. godine, rekao je Martinović, dodajući da to ne umanjuje značaj problema.

"To je još uvek visoka stopa, a i od aprila do oktobra ima više sezonskih poslova kroz poljoprivrede i građevinske radove, pa je očekivan manji pad stope nezaposlenosti", rekao je on.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Siniša Nadbantić rekao je da su među teže zapošljivim nekvalifikovani, od kojih više od 52 odsto predstavljaju žene, invalidi sa posebnim fokusom na mlade, stariji od 50 godina, kao i oni koji ostaju bez posla nakon stečaja preduzeća.

Predstavnici francuske i švedske javne službe za zapošljavanje i rumunskog ministarstva rada su na seminaru predstavnicima službi za zapošljavanje iz raznih delova Srbije predstave dobre prakse svojih službi.

Saradnja službi, uključivanje svih zainteresovanih strana u stvaranje inovacija, korišćenje evropskih fondova i procena rezultata neke su od sugestija koje su oni dali kolegama iz Srbije.

Kako postati menadžer u internacionalnoj kompaniji?

Mladi i ambiciozni, univerzitetski obrazovani imaju priliku da u kratkom roku postanu menadžeri u internacionalnoj kompaniji. Filip Moris je u Srbiji razvio trening program, koji predviđa trogodišnju obuku za mlade sa početnim iskustvom, posle koje će se zaposliti na rukovodećim pozicijama.

Kompanija Filip Moris pokrenula je program zapošljavanja mladih ljudi, koji izabranim kandidatima pruža priliku da svoju karijeru grade u profesionalnom radnom okruženju. Program omogućava kandidatima da prođu obuku zahvaljujući kojoj će unaprediti svoje profesionalne veštine, ali i steći specifična znanja kroz iskustvo rada u sektorima finansija, komercijale i razvoja poslovanja. Krajnji cilj programa jeste da se kandidati osposobe znanjima i neophodnim iskustvom pre nego što steknu menadžerska zvanja.

Za program se mogu prijaviti kandidati koji imaju od 2 do 3 godine radnog iskustva u traženim oblastima, univerzitetsko obrazovanje (poželjno u oblasti ekonomije i organizacionih nauka) a prednost će imati oni sa završenim master studijama.

U Filip Morisu objašnjavaju da će se prilikom selekcije uzeti u razmatranje analizu rezultata školovanja, zatim rezultate na organizovanom testiranju, kao i intervju sa rukovodiocima i budućim mentorima u kompaniji. Novozaposleni će imati jedinstvenu priliku da prođu kroz različite sektore kompanije, kako bi što bolje sagledali proces poslovanja i bili u potpunosti fokusirani na suštinu delatnosti.

Inače, kompanija Filip Moris u Srbiji okuplja profesionalce različitih profila. Veliki broj zaposlenih je nakon angažmana u Srbiji svoju karijeru uspešno nastavio na drugim tržištima. Još zanimljiviji je podatak da se izvestan broj zaposlenih nakon školovanja i uspešne karijere u inostranstvu vratio u Srbiju kako bi radili u Filip Morisu. Njihov cilj bio je da se nakon obrazovanja i profesionalnog usavršavanja u inostranstvu vrate u zemlju kako bi na domaćem terenu primenili internacionalno iskustvo, pa je posao u Filip Morisu u Srbiji bio pravo rešenje.

Svi mladi, ambiciozni ljudi, spremni za nove izazove i napredovanje u karijeri, koji su se prepoznali u ovoj priči imaju priliku da se okušaju i postanu deo uspešnog internacionalnog tima kompanije u Srbiji i prijave na konkurs do 24. februara putem sledećeg linka: www.adecco.rs/pmi_pronadji_svoje_mesto

SVI BI U NOVI SAD

Cela Vojvodina hrli u Novi Sad zbog posla

Na području Južnobačkog okruga prema zvaničnim podacima stopa nezaposlenosti je 25,8 odsto, pri čemu je najniža u Novom Sadu oko 19 odsto, dok je u ostalim naseljenim mestima bar duplo viša.

Prema poslednjim podacima, na kraju prošle godine u celoj Srbiji nezaposlenost je bila 28,7 odsto, pa se na prvi pogled čini da je u Južnobačkom okrugu dobra situacija, ali detaljnim pregledom tabele vidi se da posla još ima samo u samom Novom Sadu, dok je u okolnim opštima izuzetno visok procenat nezaposlenih.

U Novom Sadu je, prema zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje i drugih državnih ustanova, zvanično nezaposleno oko 30.000, dok posao ima oko 130.000 ljudi pa je stopa nezaposlenosti tačno 18,7 posto.

S druge strane, u ostalim opšinama na području okruga stopa nezaposlenosti je daleko veća - Sremski Karlovci 48%, Srbobran 47,2%, Žabalj 44,9%, Vrbas 43,9%, Titel 40,7%, Bač 40,2%, Bečej 37,7%, Beočin 33,8%, Bačka Palanka 34,1%, Temerin 31,4% i Bački Petrovac 18%.