ORANICE KAO STRATEŠKO DOBRO

Od 2017. Srbije treba da omogući prodaju zemljišta strancima, na šta se obavezala Sporazumom o stabilizaciji. Ako strane kompanije kupe velike parcele i počnu da proizvode po nižim cenama, naši poljoprivrednici mogli bi ostati kratkih rukava. Njihov zahtev je da se, za početak, primena te odredbe odloži.

Kada je Srbija pre šest godina potpisala Sporazum o stabiliazaciji sa Evropskom unijom, prihvatila je i odredbu po kojoj poljoprivredno zemljište slobodno mogu da kupuju i stranci od 2017. Verovalo se da će Srbija da uđe u EU već 2016. godine. Sada znamo da to ni u teoriji nije moguće, ali obaveza prema Sporazmu o stabilizaciji i pridruživanju je ostala. Mali i srednji poljoprivednici su se probudili i zatražili da se, za početak, odloži primena te odredbe.

Pripremila Ana Šuvalija

Da li srpski seljak unapred gubi utakmicu sa stranim investitorima? Ako 2017. finansijski mnogo jači dođu u posed velikih parcela i počnu da proizvode po nižim cenama, naši poljoprivrednici mogli bi da ostanu kratkih rukava.

"To su mnogo jači ekonomski subjekti i na svakoj aukciji oni mogu da poklope svakog našeg proizvođača i sitnog i krupnog. Stoga oni mogu da dođu u posed ogromnih parcela. S druge strane, sitni poljoprivredni proizvođač će da trpi gubitke zbog sve slabije mogućnosti da prodaje svoje agrarne proizvode", rekao je Ratko Đurđevac iz "Ekološkog pokreta" u Vrbasu.

Zbog sporih evrointegracija, Srbija će biti jedina zemlja koja će pre punopravnog članstva omogućiti slobodnu prodaju poljoprivrednog zemljiša. U Ministarstvu kažu da razloga za strah nema.

Strani investitori zainteresovani su pre svega za krupne posede. Država poseduje više od polovine parcela koje su veće od 50 hektara i one neće biti na prodaju, tvrde nadležni. Srbija će pokušati da domaćim zakonima zaštiti zemljoradnike.

"Po predlogu nacrta Zakona o poljoprivrednom zemljištu biće predviđeno da poljoprivrednici, fizička lica imaju prava preče kupovine zemljišta i da moraju da imaju prebivalište na toj teritoriji", objasnio je Zoran Knežević, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište.

Pokušaj da se produži rok 

Zakon možemo da menjamo, a šanse da se sada promeni ijedno slovo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju skoro da ne postoje. Za to je potrebna saglasnost svih 28 članica Unije. Zato će Beograd pokušati pregovorima o poglavlju četiri da produži rok.

"Ukoliko budemo uspeli svakako ćemo na taj način pokušati da odložimo suštinsku prodaju strancima poljoprivredna zemljišta", kaže Zoran Knežević.

Susedne države, članice Evropske unije, uspele su da tokom pregovora odlože sprovođenje tog dela Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Tako će stranci moći da kupe poljoprivredno zemljište tek sedam godina posle ulaska Hrvatske u Evropsku uniju.

"Kada se uporedimo sa zemljama koje su ušle u EU u onom pretposlednjem talasu proširenja 2004. godine, naši poljoprivrednici mogu biti relativno zadovoljni, nismo prošli dobro kao Poljaci, oni su dobili 12 godina", kaže novinar HRT-a Vlatko Grgurić.

Mađarska je otišla i korak dalje. Osim što su dobili rok za odlaganje prodaje obradivih površina za sedam plus tri godine, oni su i u Ustavu zemlju proglasili nacionalnim bogatstvom. Zakonom o poljoprivrednom zemljištu pooštrili su kriterijume za vlasnike imanja.

Iako Zakonom o poljoprivrednom zemljištu stranicma nije omogućeno da kupuju oranice, oni to čine posredno kroz osnivanje mešovitih firmi u Srbiji.

To je i jedan od mogućih razloga što je cena zemlje u Vojvodini za samo tri godine sa 5.000 evra porasla na 12.000 do 17.000 po hektaru. To je teško dostižna suma za male i srednje zemljoradnike. Otvaranjem tržišta, cena bi mogla samo da raste i dodatno oteža njihovu poziciju.

Da bi mali proizvođači opstali, neophodna im je pomoć u naredne tri godine.

"Država deo svog zemljišnog fonda treba da ponudi pod povoljnijim uslovima prodaju ili dugogodišnji zakup, ili da država nekim svojim garancijama omogući kredite našim farmerima da mogu da kupe deo poljoprivrednih površina koje su na tržištu", rekao je Ratko Đurđevac.

Na putu ka EU, Srbija mora da otvori tržište, ali i da zaštiti poljoprivredna bogatstva. Stručnjaci ukazuju na to da je važno da se prema oranicama odnosimo kao dobri domaćini. Kada jednom pređu u strane ruke, teško ćemo ih vratiti.