Bioplastika budućnost u očuvanju zdravlja i planete

Čaša plastičnih kuglica izrađenih od metana.

Kao što svet pokušava odmaći od fosilnih goriva, tako neke firme pokušavaju napraviti plastiku iz obnovljivih izvora, koristeći resurse kao što su kukuruz, metan, bakterije.

 U svetu se godišnje proizvede oko 288 miliona tona plastike. Beleži ste stalni rast i u odnosu na 1990 proizvodnja je porasla za 99 miliona tona. Milioni barela sirove nafte se koriste da bi se dobila ova plastika i nakon toga ta se prljava nafta baca.

Proizvodnja plastike na ovaj način (iz obn. izvora) je za sada malog obima a tako dobijena plastika se koristi u proizvodnji: plastičnih boca, računara, automobila, pa čak i za odela i nameštaj.

Kako ovo funkcioniše ? Uzeti metan se pomeša sa vazduhom, stavi se u reaktor koji ga pretvori u tečnost. Biokatalizator izvlači molekule ugljenika i spaja ih zajedno. To se onda topi i izlaze plastične špagete koje se onda razbijaju na pelete.

Interesantno je kad te kuglice držite u ruci a znate da su napravljene od nečeg gasovitog :)

Ne treba posebno naglašavati koliko ovakav vid proizvodnje plastike utiče na očuvanje prirodne okoline, kada znamo na koji način se odlaže plastika i proizvodi od nje u neorganskom vidu proizvodnje gde tako bačena ambalaža utiče toksično na mora, reke, jezera, šume, parkove, životinje... i sve ostalo. One nisu biorazgradive i mogu tako boraviti u prirodi hiljadama godina.

Ovo bi bio ogroman iskorak ali vrlo vrlo izvodljiv. Ovako dobijena plastika se čak koristi i u proizvodnji mobilnih telefona za Virgin Mobile. Ekološki pristupi su dvojaki. Metan je 21 puta više štetan za okolinu od ugljenikovog dioksida.
Drugi je izbegavanje korišćenja nafte u proizvodnji i odbacivanje iste nakon toga u prirodu.Trenutno se koristi metan sa farmi, ali budućnost je u nekoj vrsti odgajališta gde bi se čuvao metan iz ventilacionih i klima sistema koji inače odlazi u vazduh i dodatno zagađuje.

Velike kompanije već sa radošću najavljuju da će praviti npr. plastične stolice za koje se neće bojati da će nakon upotrebe zagađivati okolinu. Metan nije jedini način za proizvodnju bioplastike. U Nebraski postoji kompanija koja od kukuruza fermentacijom dobija mlečnu kiselinu od koje pravi plastiku za pakovanje hrane.
Mnogo kompanija na zapadu i u Americi koriste ovu vrstu plastike za pakovanje jogurta, jagodičastog voća, povrća i dr.
Zamislite sebe kao potrošača koji treba da bira da li da kupi hranu pakovanu u plastici od nafte ili plastici od kukuruza. Za koju biste se odlučili ?:) Stručnjaci se slažu da je ovo budućnost u pakovanju hrane.
Predstoji još puno istraživanja i napredovanja u ovakvoj proizvodnji plastike. U Brazilu postoji recimo kompanija koja proizvodi plastiku od šećerne trske. Coca cola (koja nije baš zdrava) je uvela od 2009 godine da 30 % boca mora biti od ove bioplastike.
Jedna od kompanija, sa sedištem u Englewood - u, Colorado, uzima skrob iz kukuruza i pretvara ga u šećer, a zatim kvasac koji kroz fermentaciju jede šećer i izbaci alkohol. Tako se dobija izobutanol, hemikalija koja se koristi u industrijskim procesima. Američka vojska ga koristi u avio industriji.
I na kraju da podvučemo očuvanje zemlje od nastavka globalnog zagrevanja i klimatskih promena, zagađenja počinje od ovakvog načina proizvodnje i potrošnje. O očuvanju zdravlja planete i ljudi korišćenjem bioplastike da ne govorimo.