Potrošačka planeta i odnos prema zemljištu

Na nedavnom sastanku u Davosu, u okviru programa Ujedinjenih nacija za okolinu (UNEP), rečeno je da će se do 2050 godine površina zemlje jednog Brazila (849 miliona ha) još dodatno osposobiti kao obradivo i plodno tlo, a kao posledica povećane potrošnje stanovnika planete.

Potreba da se nahrani sve veći broj stanovnika naše planete dovodi do toga da se sve veći broj delova savane, travnjaka i šuma pretvara u obradivu površinu.
Ovo dovodi do sve rasprostranjenijeg uništavanja prirodne sredine i okoline te gubitka prirodnog ambijenta, koje zauzima po proceni negde 23 procenta ukupnog zemljinog tla.Poljoprivreda trenutno koristi više od 30 posto svetske kopnene površine, a obradiva zemlja zauzima 10 posto globalnog zemljišta.
Između 1961. i 2007. god. obradiva površina se povećala za 11 % i taj trend i dalje raste.

Izveštaj o balansiranoj upotrebi zemljišta sa održivom energijom, podnet je od strane Međunarodne istraživačke agencije koja obuhvata 27 međunarodnih organizacija naučnika i 33 nacionalne vlade i druge organizacije. .
Sekretar izvršni direktor UNEP-a Achim Štajner je rekao da su rezultati međunarodnog istraživanja takvi da svedoče o neviđeno grubom, oštrom padu ekosastava i funkcija tokom proteklih decenija. Šume i močvare su pretvarane u obradivo zemljište ali po cenu koja nije održiva i dovodi u rizik opstanak ekosastava planete.
Do 2050 godine mogu se spasiti milioni hektara šuma i ekosastava ako se na postojećem obradivom tlu organizuje mnogo ekonomičnija i efikasnija poljoprivredna proizvodnja.
Mora se uravnotežiti potrošnja i održiva proizvodnja.
Date je oštra preporuka svim zemljama da moraju uravnotežiti taj odnos inače nam sledi katastrofično stanje.
Promene u ljudskoj ishrani u zemljama u razvoju da se proteini zamenjuju žitaricama, zatim povećana potražnja za biogorivima i biomaterijalima, posebno u razvijenim zemljama povećale su i tražnje za obradivom zemljom.
U izveštaju je istaknut strah da povećana potražnja može trajno napraviti štetu prirodnom okruženju, ta kako to svesti na podnošljivi nivo ?
Emisija ugljen dioksida je posebno naglađena kao velika opasnost.1640 miliona ha povećanog obradivog zemljišta se smatra za sada podnošljivim i da neće uticati negativno na okolinu.Izračunato je precizno (2007 god.)  da područje evropske unije obuhvata površinu koja kad se podeli po broju stanovnika iznosi 0,31 ha obradive zemlje po osobi. To je jedna četvrtina više nego što evropskoj uniji treba, da bi prehranila svoje stanovnike.
U izveštaju se ukazuje da se u pojedinim zemljama nepotrebno i prekomerno troši i neguju neke vrlo štetne navike koje povećavaju bespotrebnu potrošnju. U tropskim krajevima takođe se vrlo ubrzano radi na uništavanju šuma i pretvaranju u plodno i obradivo zeljište.Krčenje šuma u proteklih par decenija, je došlo do 13 miliona ha godišnje.
Širenje obardivog zemljišta se mora svesti unutar sigurnog operativnog prostora i onda neće biti nikakvih problema po okolinu i floru i faunu. Situacija u Africi izgleda u tom smislu obećavajuće.
U regijama sa visokom potrošnjom potrebno je ekonominiji odnos prema kopnenim površinama.
Do 319 miliona ha zemlje može se pripremiti za obradivost ako se sledi kombinacija mera.

 Te mere uključuju:
 
- poboljšano upravljanje zemljištem i planiranjem korišćenja kako bi se smanjile parcele sa građevinskim zemljištem na račun poljoprivrednog
- ulagati u obnovu osiromašenog zemljišta
- poboljšati praksu i odnos prema ekološkim i prihvatljivim normama
- pratiti i porediti globalne promene sa lokalnim
- smanjiti bacanje hrane i veći pomak prema biljnoj ishrani
- smanjiti subvencije goriva i kvota za biogoriva
- razvoj ruralnih područja i pravilna edukacija o zdravoj poljoprivrednoj proizvodnji...

UNEP nastavlja sa svojim aktivnostima u svim zemljama sveta i brinuće i dalje o ekosastavu planete.

Bezbedna hrana u Srbiji

Bezbednost hrane u Srbiji je na odgovarajućem nivou, ali se domaće zakonodavstvo u toj oblasti mora uskladiti sa evropskim, tvrdi ministar poljoprivrede Dragan Glamočić.

U Briselu je danas otvoren skrining za poglavlje 12, koje se odnosi na bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna pitanja, a kako je podsetio Glamočić, čak trećina evropskog zakonodavstva se odnosi na poljoprivredu.

On je ukazao da je skrining dugotrajan proces, nakon čega idu pregovori, dodajući da taj proces zavisi ne samo od Srbije, već i EU.
"Najveći deo zakona je već usklađen sa standardima EU, ali nam predstoji još mnogo toga da poboljšamo", rekao je Glamočić novinarima u Privrednoj komori Srbije, gde je organizovano direktno praćenje sastanka eksplanatornog skrininga u oblasti bezbednosti hrane, veterinarskih i fitosanitarnih pitanja u Briselu.

Predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić rekao je da je izuzetno važno razumeti da u ovom procesu učestvuje i privreda, istakavši da je strateško opredeljenje PKS da podrži evropske integracije.
"Ono sto je nama važno je - u kojoj dinamici će taj proces biti održiv...Ne možemo sve implementirati odmah, ne mogu sva pravila i procedure biti stavljene "ad hok" na sto privrednicima Srbije", naveo je Sertić.

Kako je ukazao, potrebno je vreme i tranzicioni period kako bi se ti procesi učinili održivim za privredu Srbije, i u tom delu je jako važno učešće privrednika, institucija, akademske zajednice i ostalih, kako bi taj proces bio jasan i transparentan.

Direktorka Kancelarije za saranju sa civilnim društvom Ivana Ćirković navela je da je ovo šesto poglavlje koje se otvara u pregovorima za članstvo Srbije u EU, i direktno prenosi na ovakav način, dodajući da je jako važno da se javnost još više uključi u taj proces.

Ona je objasnila da će ovo biti intenzivna godina, jer skrininzi predstoje do sredine 2015, zbog čega je važno da se javnost informiše na pravi način kako bi ispranvo razumela na koji će način procesi daljih pregovora teći.

Predsednica Centra za zaštitu potrošača Srbije (CEPS) Vera Vida rekla je da je hrana u Srbiji dosta bezbedna, dodajući da je važno da Srbija u potpunosti usaglasi svoje propise sa standardima EU.
"Standardi EU što se tiče bezbednosti hrane su izuzetno rigorozni i strogi, od proizvodnje, preko distribucije, prerade do transporta. Ono što je još bitno je i što moramo da usaglasimo sa EU je "Rapeks" - brzo obaveštavanje o proizvodima koji nisu bezbedni i povučeni sa tržišta EU", istakla je Vida.

Bitno je i pravilno i tačno deklarisanje određenih proizvoda, rekla je Vida, što kako je ocenila, Srbija još uvek nema. Vida je takođe napomenula da je neophodno usvojiti novi Zakon o bezbednosti hrane.

Bioplastika budućnost u očuvanju zdravlja i planete

Čaša plastičnih kuglica izrađenih od metana.

Kao što svet pokušava odmaći od fosilnih goriva, tako neke firme pokušavaju napraviti plastiku iz obnovljivih izvora, koristeći resurse kao što su kukuruz, metan, bakterije.

 U svetu se godišnje proizvede oko 288 miliona tona plastike. Beleži ste stalni rast i u odnosu na 1990 proizvodnja je porasla za 99 miliona tona. Milioni barela sirove nafte se koriste da bi se dobila ova plastika i nakon toga ta se prljava nafta baca.

Proizvodnja plastike na ovaj način (iz obn. izvora) je za sada malog obima a tako dobijena plastika se koristi u proizvodnji: plastičnih boca, računara, automobila, pa čak i za odela i nameštaj.

Kako ovo funkcioniše ? Uzeti metan se pomeša sa vazduhom, stavi se u reaktor koji ga pretvori u tečnost. Biokatalizator izvlači molekule ugljenika i spaja ih zajedno. To se onda topi i izlaze plastične špagete koje se onda razbijaju na pelete.

Interesantno je kad te kuglice držite u ruci a znate da su napravljene od nečeg gasovitog :)

Ne treba posebno naglašavati koliko ovakav vid proizvodnje plastike utiče na očuvanje prirodne okoline, kada znamo na koji način se odlaže plastika i proizvodi od nje u neorganskom vidu proizvodnje gde tako bačena ambalaža utiče toksično na mora, reke, jezera, šume, parkove, životinje... i sve ostalo. One nisu biorazgradive i mogu tako boraviti u prirodi hiljadama godina.

Ovo bi bio ogroman iskorak ali vrlo vrlo izvodljiv. Ovako dobijena plastika se čak koristi i u proizvodnji mobilnih telefona za Virgin Mobile. Ekološki pristupi su dvojaki. Metan je 21 puta više štetan za okolinu od ugljenikovog dioksida.
Drugi je izbegavanje korišćenja nafte u proizvodnji i odbacivanje iste nakon toga u prirodu.Trenutno se koristi metan sa farmi, ali budućnost je u nekoj vrsti odgajališta gde bi se čuvao metan iz ventilacionih i klima sistema koji inače odlazi u vazduh i dodatno zagađuje.

Velike kompanije već sa radošću najavljuju da će praviti npr. plastične stolice za koje se neće bojati da će nakon upotrebe zagađivati okolinu. Metan nije jedini način za proizvodnju bioplastike. U Nebraski postoji kompanija koja od kukuruza fermentacijom dobija mlečnu kiselinu od koje pravi plastiku za pakovanje hrane.
Mnogo kompanija na zapadu i u Americi koriste ovu vrstu plastike za pakovanje jogurta, jagodičastog voća, povrća i dr.
Zamislite sebe kao potrošača koji treba da bira da li da kupi hranu pakovanu u plastici od nafte ili plastici od kukuruza. Za koju biste se odlučili ?:) Stručnjaci se slažu da je ovo budućnost u pakovanju hrane.
Predstoji još puno istraživanja i napredovanja u ovakvoj proizvodnji plastike. U Brazilu postoji recimo kompanija koja proizvodi plastiku od šećerne trske. Coca cola (koja nije baš zdrava) je uvela od 2009 godine da 30 % boca mora biti od ove bioplastike.
Jedna od kompanija, sa sedištem u Englewood - u, Colorado, uzima skrob iz kukuruza i pretvara ga u šećer, a zatim kvasac koji kroz fermentaciju jede šećer i izbaci alkohol. Tako se dobija izobutanol, hemikalija koja se koristi u industrijskim procesima. Američka vojska ga koristi u avio industriji.
I na kraju da podvučemo očuvanje zemlje od nastavka globalnog zagrevanja i klimatskih promena, zagađenja počinje od ovakvog načina proizvodnje i potrošnje. O očuvanju zdravlja planete i ljudi korišćenjem bioplastike da ne govorimo.

Brazilska kafa poskupela

Brazil kao svetski lider u proizvodnji kafe susreće se sa velikim problemima.

Brazilska kafa, među kojima je najpoznatija ona sorte Arabica, skočila na rekordnu cenu, zbog velikih vrućina koje prete da obustave proizvodnju i unište sav rod. U Brazilu je najtopliji januar ikad zabeležen i nedostatak padavina (kiša se ne pamti) ozbiljno ugrožava rod kafe i šećera.

Prema rečima Marka Antonia de Santosa, agronoma, cena kafe konstantno raste i beleži rast od 23 % u poslednjim mesecima, a šećer konstantno raste već 14 meseci.

Brazil je inače i najveći uzgajivač šećerne trske.

Prodaja ova dva artikla je više nego udvostručena i potražnja raste iz dana u dan. Jake kiše u decembru oštetile su polja sa kafom u nekim delovima Brazila, a suša je u januaru desetkovala rod.

Inače prognoza stručnjaka je bila 60 miliona vreća kafe, no to sad sigurno neće biti tako, nego negde oko 52 miliona vreća. Kolumbija je drugi svetski proizvođač kafe odmah posle Brazila. Na Njujorškoj berzi nastavljaju se špekulacije i cena se menja iz sata u sat.

Arabika je veoma kvalitetna kafa, izvrsnih svojstava. Na nju otpada 75-80% ukupne svetske proizvodnje. Proizvodi se na visinskim terenima od 600 do 2000 m nadmorske visine. U proirodi rađa na drvetu koje može da poraste i do 6 metara, ali se stablo kafe na plantažama, radi lakšeg branja, skraćuje na visinu do 3 metra. Cveta posle 3 godine od sadnje, a naredne godine daje prvu berbu. Punu rodnost dostiže tek u šestoj godini. Sa jednog drveta se dobija od 1-3 kg kafe, a glavna berba u Brazilu je od maja do avgusta.

Kod nas, kao i u svetu, najpoznatije vrste arabike su "minas" i " santos", što su imena izvedena iz oblasti Brazila u kojima se one uzgajaju. Pored ovih postoji i veliki broj drugih vrsta – "sigri" sa Nove Gvineje, potomak "plave planine" sa Jamajke; "maragogip" iz Meksika sa najvećim zrnima i najmanjim sadržajem kofeina; blaga "kostarika"; "moka harar" iz Etiopije sa ukusom koji podseća na čokoladu; "AA džambo" iz Kenije je najbolja afrička arabika.