GREJANJE SKORO BESPLATNO

MOKRIN: Nakon stečenog zvanja diplomiranog inženjera na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Živica Terzić, mladi Mokrinčanin, vratio se u rodno selo kako bi vodio gazdinstvo i primenio znanje sa studija. Između ostalog, on je u stambenim i proizvodnim objektima na svom imanju sproveo grejanje na biomasu.

- Biomasa je sojina slama, pšenična slama, grane iz voćnjaka i vinograda, žile i stabla iz krčenog voćnjaka, stabljike kukuruza. Mašine koje pripremaju biomasu su klasične ratarske mašine i prese. Važno je da se to đubrivo na vreme pokupi i skladišti, kako ne bi pokislo – priča Terzić.

Sistem je sproveden kao centralno grejanje i ima kotao, pumpu, cevni razvod i radijatore. Radijatori i cevi po sobama, pa i sam kotao, nisu skuplji od klasičnog centralnog grejanja, kaže Terzić.

- Ukoliko imate biomasu sva investicija je kotao, koji za jednu kuću od 150 kvadrata košta između 100 i 150 hiljada dinara, a na primer, kotao na gas, tačnije protočni bojler, je oko 70.hiljada. Račun za grejanje koji mi dobijemo je umesto 30 hiljada, sada samo hiljadu dinara, i to je ono što se potroši na kuvanje. Preporučio bi ovaj sistem svim domaćinstvima, a u mom selu su ga mnogi prihvatili. Tri puta je jeftinije, a ne gubite ništa – objašnjava Živica Terzić.

Radi dobijanja bio mase, tačnije toplotne energije sa ratarske površine, može da se skloni do 30 posto žetvenih ostataka, a da se ne naruši zemljišna struktura. Kako smo u pretežno ratarskom regionu, sami troškovi transporta su minimalni, jer je sve otprilike udaljeno oko pet kilometara., zaključuje Terzić.