Razmišljajući čime da prekrate penzionersku dokolicu,
Uroševići su zasadili 100 stabala leske i sada odlično zarađuju
Penzioneri Jordan i Milja Urošević, iz sela Zaselje kod Požege, našli su način da baveći se poslom koji vole zarade i dosta novca. Nakon dugog radnog veka, vratili su se na selo i pokrenuli proizvodnju lešnika da bi prekratili penzionersku dokolicu. Danas imaju nekoliko stotina sadnica na hektaru, a zbog velike potražnje za lešnikom, morali su da naprave i tri mašine koje ljušte i obrađuju ovo voće umesto njih.
- Uzgoj lešnika ne zahteva mnogo rada, a može lepo da se zaradi. Sa jednog hektara prinos može da bude od 4.000 do 5.000 tona. Iako čak oko 50 odsto mase otpada na ljusku, i dalje može dobro da se zaradi. Plasman je siguran, jer Srbija uvozi čak 90 odsto lešnika. To je glavni pokazatelj da ga ovde i nema toliko. Koliko god se proizvede, može da se proda. Velika je potražnja i u Evropi. Mi lešnik prodajemo na veliko u Požegi i cena je pet evra po kilogramu - kaže Jordan Urošević i kroz osmeh dodaje da je teško napraviti loše kolače od lešnika.
Sa uzgajanjem lešnika Jordan je počeo pre osam godina, kada je posle 40 godina staža u Medicini rada otišao u penziju. Imao je očevo imanje, a pošto je navikao da stalno radi, razmišljao je čime bi mogao da prekrati vreme. Imao je jednu lesku u dvorištu i onda je odlučio da zasadi još 100 sadnica.
Posao nije naporan
- Otežavajuća okolnost na samom početku je bila to što nema literature iz koje bi uzgajivači mogli da saznaju nešto više o uzgajanju lešnika. I danas je tako. Mislim da bez ozbiljnog stručnog pristupa ovoj vrsti poljoprivredne proizvodnje nema ni značajnije proizvodnje. Kada sam počeo sa uzgajanjem, osnova mi je bila samo jedna knjižica iz koje sam učio. Prve dve godine sam neozbiljno radio, ali kada sam u Mačvi i u Mladenovcu video plantaže, odlučio sam da se malo više posvetim ovom poslu - kaže naš sagovornik.
On objašnjava da to nije naporan posao, jer ne mora da se okopava ni ore, potrebno je četiri do pet prskanja u toku godine zbog žiška i gljivične bolesti monomije. Dobro đubrenje u proleće i navodnjavanje je neophodno, jer ova biljka traži dosta vode zbog plitkog korena. Kada sazri, lešnik sam opadne i ne mora odmah da se kupi.
Prodaja sigurna
- Dovoljno je odvojiti jedan vikend da se pokupi plod, a ovo je takva voćka da na zemlji može da preživi celu zimu i da se nađe u proleće. Bitno je da na jednom zasadu, kao na primer kod mene, bude zastupljeno pet do šest sorti lešnika, da među voćkama budu sorte takozvani oprašivači. Kod nas su najpopularnije istarski dugi, tonda, roma, halski džin... Lešnik rano cveta, u februaru i martu, a resta se u jesen. Da bi imao dobar ukus, potrebno je da doživi fizičko zrenje. Krajem avgusta i u septembru plod opada i može da se kupi. Potom se malo suši, a onda ide u preradu i prodaju - kaže Jordan.
Prema njegovim rečima, lešnik počinje prve plodove da daje posle dve godine, a posle pet godina već može da se zarađuje. U toku 10 godina, on sedam puta, sasvim sigurno, dobro rađa. Vek ove voćke inače je duži od 60 godina.
Izvor: pressonline.rs
Penzioneri Jordan i Milja Urošević, iz sela Zaselje kod Požege, našli su način da baveći se poslom koji vole zarade i dosta novca. Nakon dugog radnog veka, vratili su se na selo i pokrenuli proizvodnju lešnika da bi prekratili penzionersku dokolicu. Danas imaju nekoliko stotina sadnica na hektaru, a zbog velike potražnje za lešnikom, morali su da naprave i tri mašine koje ljušte i obrađuju ovo voće umesto njih.
- Uzgoj lešnika ne zahteva mnogo rada, a može lepo da se zaradi. Sa jednog hektara prinos može da bude od 4.000 do 5.000 tona. Iako čak oko 50 odsto mase otpada na ljusku, i dalje može dobro da se zaradi. Plasman je siguran, jer Srbija uvozi čak 90 odsto lešnika. To je glavni pokazatelj da ga ovde i nema toliko. Koliko god se proizvede, može da se proda. Velika je potražnja i u Evropi. Mi lešnik prodajemo na veliko u Požegi i cena je pet evra po kilogramu - kaže Jordan Urošević i kroz osmeh dodaje da je teško napraviti loše kolače od lešnika.
Sa uzgajanjem lešnika Jordan je počeo pre osam godina, kada je posle 40 godina staža u Medicini rada otišao u penziju. Imao je očevo imanje, a pošto je navikao da stalno radi, razmišljao je čime bi mogao da prekrati vreme. Imao je jednu lesku u dvorištu i onda je odlučio da zasadi još 100 sadnica.
Posao nije naporan
- Otežavajuća okolnost na samom početku je bila to što nema literature iz koje bi uzgajivači mogli da saznaju nešto više o uzgajanju lešnika. I danas je tako. Mislim da bez ozbiljnog stručnog pristupa ovoj vrsti poljoprivredne proizvodnje nema ni značajnije proizvodnje. Kada sam počeo sa uzgajanjem, osnova mi je bila samo jedna knjižica iz koje sam učio. Prve dve godine sam neozbiljno radio, ali kada sam u Mačvi i u Mladenovcu video plantaže, odlučio sam da se malo više posvetim ovom poslu - kaže naš sagovornik.
On objašnjava da to nije naporan posao, jer ne mora da se okopava ni ore, potrebno je četiri do pet prskanja u toku godine zbog žiška i gljivične bolesti monomije. Dobro đubrenje u proleće i navodnjavanje je neophodno, jer ova biljka traži dosta vode zbog plitkog korena. Kada sazri, lešnik sam opadne i ne mora odmah da se kupi.
Prodaja sigurna
- Dovoljno je odvojiti jedan vikend da se pokupi plod, a ovo je takva voćka da na zemlji može da preživi celu zimu i da se nađe u proleće. Bitno je da na jednom zasadu, kao na primer kod mene, bude zastupljeno pet do šest sorti lešnika, da među voćkama budu sorte takozvani oprašivači. Kod nas su najpopularnije istarski dugi, tonda, roma, halski džin... Lešnik rano cveta, u februaru i martu, a resta se u jesen. Da bi imao dobar ukus, potrebno je da doživi fizičko zrenje. Krajem avgusta i u septembru plod opada i može da se kupi. Potom se malo suši, a onda ide u preradu i prodaju - kaže Jordan.
Prema njegovim rečima, lešnik počinje prve plodove da daje posle dve godine, a posle pet godina već može da se zarađuje. U toku 10 godina, on sedam puta, sasvim sigurno, dobro rađa. Vek ove voćke inače je duži od 60 godina.
Izvor: pressonline.rs
Нема коментара:
Постави коментар