Ješić: 2,3 milijarde dinara za poljoprivredu u Vojvodini

Konkursi po EU modelu

Vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić izjavio je danas da će ulaganja u poljoprivredu u toj pokrajini u ovoj godini iznositi 2,3 milijarde dinara.

„Prve konkurse namenjene razvoju agrara u Vojvodini raspisaćemo već tokom marta, i to po modelu koji postoji u Evropskoj uniji i podrazumeva bespovratna davanja“, rekao je Ješić u razgovoru sa gostima iz Gruzije koji borave u višednevnoj studijskoj poseti Srbiji.

Dodao je da su podsticaji namenjeni za programe navodnjavanja, podizanje protivgradnih mreža, plasteničku proizvodnju, prerađivačke kapacitete u mlekarstvu i proizvodnji mesa, standardizaciju kvaliteta proizvoda, selekciju u stočarstvu i izgradnju ribnjaka, te za podršku nekomercijalnim gazdinstvima.

Ješić je rekao da je jedan od najvažnijih zadataka agrarne politike Vojvodine unapređenje prerađivačke industrija i povećanje konkurencije u ovom sektoru poljoprivredne proizvodnje, preneo je Biro za informisanje Vlade Vojvodine.

(Autonomija)

Nova vlast u Temerinu

Gradonačelnik Andraš Gustonj iz DSVM-a

Na sednici Skupštine opštine Temerin u prisustvu 20 odbornika tajnim glasanjem izglasano je nepoverenje dosadašnjem gradonačelniku Vladislavu Capiku i za novog gradonačelnika izabran je Andraš Gustonj, njegov zamenik je Nikola Ember, a predsednik skupštine je Boško Govedarica.

Umesto dosadašnjih osam odeljenja, lokalna samouprava će imati šest odeljenja.

Novu vladajuću koaliciju u Temerinu čine Demokratska stranka, Liberalno-demokratska partija, Demokratska stranka Srbije, Nova Srbija, Socijalistička partija Srbije, Partija udruženih penzionera Srbije, Demokratska stranka vojvođanskih Mađara i Srpska radikalna stranka. U ovom trenutku temerinsku opoziciju čine Srpska napredna stranka, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Srpski pokret obnove i Savez vojvođanskih Mađara.

Sem Saveza vojvođanskih Mađara predstavnici opozicije nisu bili prisutni na sednici, ali u momentu izbora predsednika opštine ni predstavnici SVM-a nisu bili u sali. „Prethodna koalicija se raspala raspadom Demokratske stranke, a počev od tog događaja vršen je ogroman pritisak na nas od strane Srpske napredne stranke da zajedno formiramo koaliciju“, izjavio je Andraš Gustonj koji je član Demokratske stranke vojvođanskih Mađara (DSVM).

(Vajdasag Ma) 

Državi oteto kriminalom 200.000 hektara: Mišković hektar plaćao 307 evra

Uprava kriminalističke policije MUP-a Srbije započela je rasvetljavanje beskrupulozne pljačke državne imovine na teritoriji Vojvodine gde su, kako pišu „Novosti“, poljoprivredno zemljište za male pare pokupovali tajkuni, kriminalci i biznismeni sa sumnjivim poreklom novca.

Reč je o malverzacijama sa poljoprivrednim zemljištem koje je mahom bilo u državnoj i društvenoj svojini, a država i mali akcionari su, prema grubim procenama, izgubili najmanje 200.000 hektara kvalitetnih oranica, koje su prodate budzašto, pišu današnje „Novosti“.

Srbija je u ovim mahinacijama izgubila najmanje nekoliko stotina miliona evra, pišu „Novosti“ navodeći da su postojala dva modela po kojima su privatizovana poljoprivredna preduzeća u Vojvodini – tenderom ili aukcijom, ali i namernim guranjem u stečaj.

U posed, zlata vredne zemlje, kako se navodi, došli su, pored ostalih, Miroslav Mišković, narko-bos Darko Šarić, Rodoljub Radulović, zvani Miša Banana, Sreten Jocić zvani Joca Amsterdam, Anton Stanaj, Radovan Štrbac… Prvi nalazi govore da je pljačka državne imovine bila planska i da se odvijala dugi niz godina uz pomoć najviših predstavnika vlasti.

Mišković je tako, kako se navodi, za ukupno 12,6 miliona evra dobio 41.561 hektar, 33 ara i 54 kvadrata najkvalitetnijeg obradivog zemljišta apatinskog „Jedinstva“, zatim 16.183 kvadrata građevinskog zemljišta, ali i 82.653 kvadrata u objektima.
„Mišković je dobio i silose, farmu junadi, pogone za proizvodnju stočne hrane… i to sve za 12.600.000 evra“, objasnio je sagovornik „Novosti“.

Policijski službenici Uprave kriminalističke policije MUP Srbije su se, kako navode „Novosti“ uhvatili nimalo lakog zadatka da raskrinkaju još jednu hobotnicu, ovog puta „zemljišne mafije“.

Jedan od primera nezapamćene otimačine zemljišta je slučaj privatizacije Društvenog poljoprivrednog preduzeća „Jedinstvo“ iz Apatina, koje je krajem 2005. godine kupila jedna od firmi Miroslava Miškovića „Delta M“.

Za prodaju 70 procenata društvenog kapitala ovog preduzeća, Agencija za privatizaciju je bila raspisala tender – naveo je izvor „Novosti“ blizak istrazi. Prema pisanju tog lista, sumnja se da su se kupci, kao i uslovi, znali unapred, odnosno da je ceo postupak bio namešten, jer, kako drugačije objasniti činjenicu da je hektar zemljišta, ne računajući pokretnu i nepokretnu imovinu, dat za 307 evra?!

Prema pisanju medija početkom 2011. godine, tadašnja Vlada Srbije dogovorila se sa Miškovićem da za svih „632 miliona evra“ od prodaje „Maksija“ kupi poljoprivredna dobra po Vojvodini, čija je „privatizacija propala“.

Navodno, radilo se o 14 kombinata, koji osim pratećih objekata poseduju više od 25.300 hektara obradive zemlje.

Većinu tih kombinata, za koje je bio zainteresovan navodno Mišković, svojevremeno je kupio Mile Jerković, pa ih posle izvesnog vremena izgubio, navode „Novosti“.

Neki od njih našli su se u vlasništvu narko-bosa iz Pljevalja Darka Šarića, a pre njega i crnogorskog biznismena Antona Stanaja. Policija sve to sada istražuje.

Reč je o, kako se navodi, poljoprivrednim kombinatima „Jedinstvo“ iz Gajdobre, „Poljoprivreda“ iz Sente, „Agrobačka PKK“ iz Bača, „Rudnik“ iz Kovina“, „7. jul“ iz Siriga“, „Mala Bosna“ iz Subotice, „Doža Đerđ“ iz Bačke Topole, „Jadran“ iz Nove Gajdobre, „Graničar DPP“ iz Gakova, „Bačka“ iz Sivca, „Aleksa Šantić“ iz istoimenog mesta, „Mladi borac“ iz Sonte… Pominjali su se i „Vršački vinogradi“, kao i „Rasadnik“ iz Kikinde.

Posebna priča kada je reč o privatizaciji vojvođanskih preduzeća, koja imaju velike obradive površine, jeste i slučaj „Zobnatice“ kod Bačke Topole.

Ovo preduzeće, za razliku od „Jedinstva“ iz Apatina, prodato je na aukciji. Prva aukcija je ubrzo poništena, i to 11. aprila 2008. godine
„Tada Agencija za privatizaciju menja uslove aukcijske prodaje i 16. decembra iste godine bukvalno poklanja „Zobnaticu“ firmi DOO „Nju kompani“ iz Novog Beograda – navodi sagovornik iz istrage za „Novosti“.
Sumnja se da je ova aukcija bila unapred namenjena ovom kupcu, jer su uslovi tako promenjeni da su odgovarali samo njima. Naravno, tu je bio umešan i neko iz bivše vlasti, koji je imao uticaja na Agenciju, navodi sagovornik „Novosti“.

„Zobnatica“ je na prvoj aukciji bila prodata za 21 milion evra, a kada je poništena, „Nju kompani“ je dobio vredno preduzeće za svega 1,8 miliona evropskih novčanica. Država je, na ovaj način, oštećena za 20 miliona evra. Interesantno je da je država u to vreme bila više nego naklonjena kupcu, pa je čak i obavezno godišnje investiranje u osnovna sredstva, podelila na tri godine. I tu nije kraj.

Obavezno investiranje ubrzo preinačuje u obrtna sredstva, a kasnije je dozvolila i da se ništa od tih uslova ne ispunjava.
„Poljoprivredno dobro „Zobnatica“ raspolaže sa 242,5 hektara zemljišta, od čega je građevinsko zemljište na površini od 113,7 hektara, poljoprivredno zemljište 105,1 hektar, a šuma je na 23,7 hektara“ – objasnio je izvor „Novosti“ blizak istrazi.
„Sve je to dato za bagatelu, praktično poklonjeno. Jer, pored zemljišta, „otišao“ je i hotel „Jadran“, ergela, konji… Danas je sve to gotovo propalo.“

U sastavu „Jedinstva“, navode „Novosti“, nalazi se i veliki ribnjak dodajući da „Zobnatica“ danas propada.

Mali akcionari su opljačkani, njihov udeo u preduzeću devalviran. Nekoliko puta su pisali Agenciji za privatizaciju da se raskine ugovor sa kupcem „Nju kompani“, jer ne ispunjava uslove dogovorene kupoprodajom. Mali akcionari upozorili su policiju i tužilaštvo da je vrlo sumnjivo vlasništvo ove novobeogradske firme.

Policija sada istražuje sumnje da li su „Zobnaticu“ praktično kupili Rodoljub Radulović, zvani Miša Banana i Šarićeva desna ruka, Nebojša Jestrović, jedan od optuženih za pranje para pljevaljskom narko-bosu, Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam, optužen za ubistvo hrvatskog novinara Ive Pukanića, Milomir Joksimović zvani Miša Omega i bivši direktor Andrija Raičević.

Prema pisanju „Novosti“, „Jedinstvo“ iz Apatina, 2005. kupila je jedna od firmi „Delta M“.

U dopisu upućenom MUP-u i Tužilaštvu za organizovani kriminal navodi se da je poreklo kupca „sumnjivo, da je osnivačka firma iz Liberije u Zapadnoj Africi, a suvlasnici iz Srbije su Milorad Miško Stevović“ i neke firme iza kojih se, navodno, kriju određeni kriminalni klanovi.

(Tanjug)

Otuđeno pola miliona hektara zemlje u Vojvodini

BEOGRAD, NOVI SAD - Iako je prodaja državnog zemljišta zakonom zabranjena, kroz privatizaciju poljoprivrednih kombinata u Srbiji u privatne ruke prešlo je na stotine hiljada hektara.

Samo u Vojvodini na taj način je otuđeno oko 500.000 hektara obradive zemlje, tvrdi Dejan Ilić iz udruženja Obruč, koji je zajedno sa Vericom Barać, pokojnom predsednicom Saveta za borbu protiv korupcije, to pitanje pokrenuo još 2003. godine, piše "Danas".

RTV (Vladimir Molnar)

Zemljište je prodavano privatnim licima najčešće kroz privatizaciju poljoprivrednih kombinata, kada je uz mali procenat društvenog kapitala - obično u vidu zgrade i samo dela zemljišta koje su kombinati kupovali - prodavan i deo zemlje u državnoj svojini. Kasnije je 2009. godine Zakonom o premeru, kojim se želelo urediti stanje u katastrima, državno zemljište jednostavno samo prepisivano na privatna lica.

"Na ovaj način katastri su, i pojedinci u okviru katastara, pogazili sve zakone ove zemlje, pa čak i Ustav, koji zabranjuje privatizaciju državne imovine. Što je još gore, nakon toga mnogi tu zemlju preprodaju strancima, što je takođe zakonom zabranjeno, iako veliki procenat te imovine čini zemljište koje ima svog nekadašnjeg vlasnika koji ga potražuje restitucijom. Savet za borbu protiv korupcije i Udruženje Obruč prvi put se povodom ovih nezakonitosti 2003. godine obraćaju Agenciji za privatizaciju, čiji je direktor tada bio Mirko Cvetković, i otada traje naša borba za poljoprivredno zemljište...Direktor, međutim, Savetu za borbu protiv korupcije nakon toga šalje dopis u kojem navodi da smo mi destruktivne snage i da želimo da destabilizujemo privredu Srbije. Ništa, naravno, nije preduzeto povodom ove očigledne pljačke", navodi Dejan Ilić.

Savet se sa istim informacijama i saznanjima obraća i ovoj vladi, 6. decembra 2012. godine, kada je predao kompletan izveštaj o ovom problemu, ali takođe bez ikakve reakcije.

U gotovo svim opštinama postojao je problema oko prodaje državnog zemljišta. Predsednik udruženja malih akcionara subotičkog Agrokombinata Josip Ivanković kaže da je to poznata činjenica i u Subotici, pa čak i gradskim službama, a proverom u katastru utvrđeno je i koliko u kom ataru nedostaje državne zemlje.

"Mi iz Agrokombinata tačno znamo ko i koje parcele državne zemlje obrađuje - a to su obično i najbolje parcele. Možemo slobodno reći, u proteklom periodu bilo je lakše ukrasti zemlju nego kokoš", kaže Ivanković.

Država bi, samo da hoće i da postoji politička volja, mogla lako da utvrdi koliko je hektara zemlje nestalo iz državnog registra jednostavnim uvidom u katastre. Međutim, do sada ta volja nije demonstrirana, kaže Dejan Ilić.

"U ovom slučaju država je najveći gubitnik. Ona je ovim izgubila veliki deo svoje imovine, te se postavlja pitanje da li su se političke elite od 2000. naovamo svesno upustile u jedan veoma opasan proces uništavanja sopstvene svojine, a čini mi se da jesu", napominje Dejan Ilić.

Državni organi ni na jednom nivou nisu raspravljali o ovom problemu, a on nikada nije bio ni predmet rasprave u Skupštini, navodi Arpad Fremond, dosadašnji poslanik i član odbora za poljoprivredu u Skupštini Srbije.

"Tokom privatizacije svakako je bilo nekih propusta, ali ne verujem da je nestalo stotine hiljada hektara. Zakon kaže da je mogla da se prodaje samo društvena svojina. Mi na sednicima Odbora nikada nismo imali tu temu na dnevnom redu, a ako je bilo takvih nezakonitosti, mislim da bi nadležni organi morali da sprovedu istragu", kaže Fremond.

Nacrt strategije dočekan "na nož"

Tomić: "U dokumentu samo 20% strategije"; Živkov: "Nacrt ne daje odgovore na ključna i strateška pitanja: hoćemo li da prodajemo državno zemljište ili ne, da li ćemo da dozvolimo promet GMO ili ne, da li ćemo finansirati privatnu ili javnu savetodavnu službu, da li ćemo subvencionisati kredite za poljoprivredu"; Lovre: "Autori Strategije koriste netačne podatke i zato su projekcije i vizija razvoja poljoprivrede potpuno nelogični i besmisleni."

Nacrt Strategije razvoja poljoprivrede je dočekao svetlost dana, a potom su usledile javne rasprave. Taj proces je de facto zaustavljen bar dok se ne završe izbori pošto su najznačajniji akteri - u kampanji. U međuvremenu, nakon nekoliko javnih rasprava i čitanja dokumenta stigli su i prvi "zvečeći" komentari. U članku objavljenom u Politici sagovornici su kritički dočekali dokument. Prenosimo tekst u celini. U njemu ćete pročitati promišljanja Danila Tomića, Gorana Živkova i Koviljka Lovrea.

Srbija je na pragu da dobije još jednu Strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja do 2024. godine čiji je cilj, kao uostalom i svakog sličnog dokumenta, da ukaže na ono što želimo s agrarom u narednoj deceniji. Razlog za izradu novog dokumenta su promene i izazovi koje nam predstoje, pogotovo na putu približavanja EU. Javna rasprava o nacrtu strategije je u toku, a u njenoj izradi je učestvovalo čak 240 ljudi, od onih iz nauke do neposrednih proizvođača.

U poslednjoj deceniji strategija za razvoj agrara, odnosno pokušaja da se uradi nov dokument, nije nam nedostajalo. Svaki ministar poljoprivrede je radio na tome. Jedinu strategiju koju je vlada i formalno usvojila 2005. godine napisana je za mandata Ivane Dulić-Marković. Sledeću je počeo da „piše” Slobodan Milosavljević, zatim i Saša Dragin, a prošle godine, za mandata Gorana Kneževića, na novoj strategiji, ali bez uspeha, radio je Zaharije Trnavčević u svojstvu predsednika Nacionalnog saveta za poljoprivredu. „Štafetu” je preuzeo aktuelni ministar Dragan Glamočić što znači da se za deset godina strategija pisala, brisala, praktično pet puta.

Kakva je praktična vrednost tog dokumenta najbolje znaju oni koji žive od poljoprivrede, ali je činjenica da izrada strategije košta, čak i kada vlada na nju nije stavila završni paraf. U Ministarstvu poljoprivrede pokušali smo da saznamo sa koliko novca i iz kojih izvora je stvaran aktuelni predlog, ali nas ni posle nedelju dana nisu udostojili odgovora. U javnosti su spominjani milioni evra, ali zvaničnog, preciznog i pouzdanog podatka nema. Kao da građani ove zemlje ne treba da znaju koliko ih košta novi „zeleni plan”.

Pošto javna rasprava i služi da se dođe do što boljih predloga, na račun nove strategije razvoja agrara stižu i prve kritike. Danilo Tomić, predsednik Upravnog odbora Društva agrarnih ekonomista kaže da pomenutom predlogu nedostaje osnovno, a to je putokaz kuda strategija vodi agrar. Ovaj papir nije, po njemu, vodič za akciju i uputstvo za delovanje institucija.

– Nacrt strategije je 70 odsto monografija i statistika, deset odsto izveštaj kako se na njemu radilo, a na samu strategiju „otpada” 20 odsto materijala. Nedostaje konstatacija kakvo je stanje u agraru i koji su problemi. To što je na njenoj izradi učestvovalo 240 ljudi nije za hvalu, jer gde je mnogo babica deca su kilava. Strategiju treba da piše pet, šest stručnjaka – kaže Tomić.

Po njemu, nacrt je pobrkao ciljeve i prioritete, a nedostaju mu i mere za realizaciju ciljeva. Nedostaje i koji nivoi vlasti – republički, pokrajinski, lokalni, će sprovoditi određene mere. 

Za razliku od Tomića, Goran Živkov, bivši ministar poljoprivrede, smatra da je pohvalno što su svi koji nešto znače u poljoprivredi bili pozvani na neku od višednevnih radionica gde su predlagali rešenja.

– Strategija ne treba da bude savršena, nego da ukaže na ono što pisac strategije namerava da radi, ali i pored toga njen nacrt ne daje odgovore na ključna i strateška pitanja: hoćemo li da prodajemo državno zemljište ili ne, da li ćemo da dozvolimo promet GMO ili ne, da li ćemo finansirati privatnu ili javnu savetodavnu službu, da li ćemo subvencionisati kredite za poljoprivredu. Strategija ne nudi nijedan jedini odgovor, nego tri četvrtine statistike i stotine nekih prioriteta. Od 100 najvažnijih pitanja za poljoprivredu Srbije možda može da se pronađe tek nekoliko odgovora – smatra Živkov. 

Koviljko Lovre, sa subotičkog Ekonomskog fakulteta, kaže da nema sumnje da je prvi strateški cilj, rast proizvodnje i stabilnosti dohotka proizvođača, adekvatno odabran. Međutim, iz daljeg teksta nacrta proizlazi da je to samo deklarativni cilj. Sklop mera i instrumenata koji se predlaže ne obezbeđuje rast proizvodnje. Šta više, predloženi arsenal mera agrarne politike je „siromašniji” nego što je bio u prošlosti, te će i proizvodni i tržišni poremećaji biti izrazitiji u budućnosti. On smatra da je mehanizam direktnih plaćanja koji je u funkciji i koji se mora zadržati zbog politike EU, potpuno neefikasan kao dohodovna podrška ako nije kombinovan sa politikom i instrumentima cena poljoprivrednih proizvoda.

– Autori Strategije koriste netačne podatke i zato su projekcije i vizija razvoja poljoprivrede potpuno nelogični i besmisleni. Izvedene projekcije pokazuju da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što autori Strategije projektuju još nijedna država nije uspela da ostvari. Štaviše, bilo bi porazno za našu privredu da se ostvare. Autori projektuju da udeo poljoprivrede u BDP privrede treba da se poveća do kraja perioda na 15 do 20 odsto. U varijanti da udeo poljoprivrede poraste na 15 odsto znači da poljoprivreda do 2023. treba da se razvija po stopi od 6,1 odsto prosečno godišnje, a nepoljoprivredni deo privrede da u istom periodu opada po prosečnoj godišnjoj stopi od minus 0,76 odsto. U varijanti da bi poljoprivreda ostvarila rast udela u BDP od 20 odsto trebalo bi da se razvija po stopi od 9,19 odsto prosečno godišnje, uz istovremeni pad nepoljoprivrednog sektora od minus 1,36 odsto prosečno godišnje. Kakve su implikacije i besmisao ovako projektovanih veličina ne treba ni naglašavati, smatra Lovre.

Mini „tajkunizacija“ porodičnih poljoprivrednih gazdinstava

Prof. dr Miladin M. Ševarlić predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije

U Srbiji je za 10 godina nestala petina porodičnih poljoprivrednih gazdinstava. Tako dinamična devastacija seljačkih gazdinstava u samo jednoj deceniji postsocijalističke tranzicije u Srbiji nije evidentirana ni u jednoj drugoj zemlji – čak ni u vreme epidemija kuge i kolere! Posebno je zapostavljena detaljnija socio-ekonomska, poreska i agrarno-politička analiza distribucije gazdinstava sa posedom „preko 100 ha“ - koja bi se mogla uslovno okarakterisati kao „tranziciono kulačka“ i za koja se može postaviti pitanje „porekla imovine“ stečene u poslednjoj deceniji neoliberalističke tranzicije u sprezi sa lobističkim favorizovanjem mera subvencija po hektaru u korist imućnijih i „snalažljivijih paorskih domaćinstava“.

Uz uvažavanje određenih metodoloških razlika između „individualnih poljoprivrednih gazdinstava“ (IPG) po Popisu 2002. (domaćinstava koja poseduju gazdinstvo) i „porodičnih poljoprivrednih gazdinstava“ (PPG) po Popisu poljoprivrede 2012. u Srbiji je nestalo 150.580 PPG ili 19,3 odsto od ukupno 778.891 IPG u 2002. godini. Tako dinamična devastacija seljačkih gazdinstava u samo jednoj deceniji postsocijalističke tranzicije u Srbiji nije evidentirana ni u jednoj drugoj zemlji – čak ni u vreme epidemija kuge i kolere!
Smanjenje ukupnog broja seljačkih gazdinstava u periodu 2002-2012. godine u centralnoj Srbiji je apsolutno veće a relativno manje (za 95.372 PPG ili za 23%) nego u Vojvodini gde je apslutno manje a relativno veće (za 55.207 PPG ili 27,4%).

Od 628.311 PPG po Popisu poljoprivrede (2012) , tendencija smanjenje broja PPG u Srbiji evidenta je u svim posedovnim grupama do 20 ha, izuzimajući povećanje broja PPG u posedovnim grupama „bez zemlje“ (za 3.127 PPG ili za 49,7%) i naročito u grupi sa posedom „preko 20 ha“ (za 12.085 PPG ili za 2,9 puta).

Tendencija povećanja broja PPG sa posedom „preko 20 ha“ prisutne su u oba makroregiona, ali su značajno dinamičnije u Vojvodini (za 10.401 PPG ili za 4,4 puta) nego u centralnoj Srbiji (za 1.684 PPG ili za 52,8%).

Posebno je zapostavljena detaljnija socio-ekonomska, poreska i agrarno-politička analiza distribucije gazdinstava sa posedom „preko 100 ha“ - koja bi se mogla uslovno okarakterisati kao „tranziciono kulačka“ i za koja se može postaviti pitanje „porekla imovine“ stečene u poslednjoj deceniji neoliberalističke tranzicije u sprezi sa lobističkim favorizovanjem mera subvencija po hektaru u korist imućnijih i „snalažljivijih paorskih domaćinstava“. A ona ukazuje da u grupu izrazitih „tranzicionih dobitnika“ u Srbiji spadaju 1.307 PPG sa posedom „preko 100 ha“ koja raspolažu sa 218.332 ha ili prosečno sa po 167 ha/PPG – od kojih je 1.228 „paorskih“ u Vojvodini (a od toga 25 sa posedom „500-1.000 ha“ i tri sa posedom „1.000-2.500 ha“) koja raspolažu sa 203.585 ha ili prosečno sa po 165,8 ha/PPG i 79 „seljačkih“ u centralnoj Srbiji (a od toga tri sa posedom „500-1.000 ha“ i jedno sa posedom „1.000-2.500 ha“) koja raspolažu sa 14.747 ha ili sa po 186,7 ha/PPG. 

Povećanju broja „tranzicionih kulaka“ u značajnoj meri su doprinela četiri „modela sa planski ugrađenom falinkom“ za dodelu subvencija po hektaru, po osnovu kojih je tokom celokupnog tranzicionog perioda RPG na području centralne Srbije (koje raspolaže sa oko 60% obradivog zemljišta) pripadalo između svega 5% i najviše 25% ukupno isplaćenih subvencija po hektaru iz Agrarnog budžeta Republike Srbije:

1)         samo za oranične površine u periodu 2004-2012. godine, koji je isključivao iz programa subvencija druge kategorije obradivog zemljišta u područjima sa ograničenijim zemljišnim potencijalom;

2)         eliminisanje iz sistema subvencija po hektaru svih RPG koja nisu u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO) za poljoprivrednike, što je u periodu 2009-2011. godine eliminisalo iz prava na subvencije preko tri četvrtine ukupnnog broja sitnijih RPG – čijem većinskom delu bi obaveze po osnovu plaćanja PIO bile veće od prihoda po osnovu primanja subvencija po hektaru;

3)         davanje subvencija i za površine državnog zemljišta uzete u zakup u periodu od 2007. godine do danas, i, posebno, „gledanje kroz prste“ pri dodeli subvencija za veći broj gazdinstava registrovanih (RPG) na ime članova istog domaćinstva, pa čak i na ime drugih „rentiranih lica“ iznajmljenih izvan članova  sopstvenog domaćinstva - koji su pojedinim „tranzicionim kulacima“ omogućavali prisvajanje sredstava iz agrarnog budžeta u višemilionskim iznosima svake godine;

4)         stalnom primenom sistema „uranilovke“ pri dodeli subvencija u apsolutnom istom iznosu po hektaru i za sopstveno (2004-2013) i za državno državno zakupljeno zemljište (2007-2013), i pored činjenice da čak i studenti prve godine agronomskih fakulteta u toku predavanja iz nauke o zeljištu (pedologije) saznaju ono što nijednom članu dosadašnjih 12 tranzicionih ministarskih establišmenata (ministrima, brojnim državnim sekretarima, pomoćnicima ministara i specijalnim savetnicima „za sve i svašta“) već čitavu deceniju „ne ulazi u glavu“ - da 1 ha prve klase vredi koliko i 4 ha osme klase zemljište, te bi sledstveno tome ako su subvencije 10.000 RSD/ha za prvu klasu onda bi osmu klasu iste kategorije zemljišta trebalo subvencionirati sa 40.000 RSD/ha da bi po pedološkim standardima eliminisali prirodnu „hendikepiranost“ manje plodnih klasa zemljišta  – što je i suština definicije subvencija u svakoj agronomskoj enciklopediji ali ne i u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. 

Napred navedenom treba pridodati i i lobistički stočarski „bingo“ ugrađen u aktuelni Zakon o subvencijama u poljoprivredi i ruralnom razvoju iz kojeg je izbačen ranije postojeći limit za subvencije maksimalno do 100 grla stoke i time omogućeno da pojedine agrobiznis kompanije dobijaju subvencije i za više od 20.000 grla goveda i preko 100.000 grla „sitne“ stoke – čime su zanemareni egzaktni efekti „ekonomije obima“ i običnom evidentičaru broja grla stoke lako predvidiva činjenica da će samo tridesetak agrobiznis kompanija koje imaju brojnija stada stoke dobiti četvrtinu  ili više od ukupnog Agrarnog budžeta Republike Srbije u 2013. godini!?

GREJANJE SKORO BESPLATNO

MOKRIN: Nakon stečenog zvanja diplomiranog inženjera na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Živica Terzić, mladi Mokrinčanin, vratio se u rodno selo kako bi vodio gazdinstvo i primenio znanje sa studija. Između ostalog, on je u stambenim i proizvodnim objektima na svom imanju sproveo grejanje na biomasu.

- Biomasa je sojina slama, pšenična slama, grane iz voćnjaka i vinograda, žile i stabla iz krčenog voćnjaka, stabljike kukuruza. Mašine koje pripremaju biomasu su klasične ratarske mašine i prese. Važno je da se to đubrivo na vreme pokupi i skladišti, kako ne bi pokislo – priča Terzić.

Sistem je sproveden kao centralno grejanje i ima kotao, pumpu, cevni razvod i radijatore. Radijatori i cevi po sobama, pa i sam kotao, nisu skuplji od klasičnog centralnog grejanja, kaže Terzić.

- Ukoliko imate biomasu sva investicija je kotao, koji za jednu kuću od 150 kvadrata košta između 100 i 150 hiljada dinara, a na primer, kotao na gas, tačnije protočni bojler, je oko 70.hiljada. Račun za grejanje koji mi dobijemo je umesto 30 hiljada, sada samo hiljadu dinara, i to je ono što se potroši na kuvanje. Preporučio bi ovaj sistem svim domaćinstvima, a u mom selu su ga mnogi prihvatili. Tri puta je jeftinije, a ne gubite ništa – objašnjava Živica Terzić.

Radi dobijanja bio mase, tačnije toplotne energije sa ratarske površine, može da se skloni do 30 posto žetvenih ostataka, a da se ne naruši zemljišna struktura. Kako smo u pretežno ratarskom regionu, sami troškovi transporta su minimalni, jer je sve otprilike udaljeno oko pet kilometara., zaključuje Terzić.

Zagarantovana cena suncokreta 250 evra

BEOGRAD - Delegacija Nezavisne asocijacije poljoprivrednika (NAP) postigla je danas dogovor sa preređivačima u Ministarstvu poljoprivrede, da proizvođači dobiju zagarantovanu cenu od 250 evra za tonu suncokretau otkupu. Poljoprivrednici, međutim, kažu da ništa ispod 350 evra po toni ne može da pokrije troškove proizvodnje.

Kako je izjavio Tanjugu predsednik Upravnog odbora Asocijacije Jovica Jakšić, prozvođači će sada moći da planiraju da li im se isplati proizvodnja i da li da ulaze u setvu, jer su do sada dobijali samo blanko ugovore, koji im ništa nisu garantovali.

Beta (Dragan Gojić)

On je rekao da su troškovi proizvodnje veći i od zagarantovane cene, ali da će svako naći svoju računicu, jer se nastojalo da se pronađe balans između proizvođača i prerađivača.

Garantovana cena znači i da će poljoprivrednicima po isporuci biti isplaćena tržišna cena, ukoliko ona bude veća od garantovane, a ukoliko bude manja, proizvođači će dobiti 250 evra po toni suncokreta.

"Pregovori su bili naporni, jer su oni od nas očekivali da im kažemo koliko količina ćemo proizvesti, što mi ne znamo tačno, ali planirano je da se zasejemo oko 30.000 hektara", kazao je Jakšić.

Poljoprivrednici su za RTV rekli da ništa ispod 350 evra po toni ne može da pokrije troškove proizvodnje i da će doneti odluku da li će ove godine sejati suncokret.

U pregovorima su učestvovali i direktori Viktorija grupe Nikola Vujičić, Dijamanta Slavica Kešelj i Banata iz Srpske Crnje Aleksa Janičić, kao i direktorka Poslovne zajednice Industijsko bilje Olga Čurović.

OŽIVELI TRADICIJU DOMAĆIH PIĆA

 

ALIBUNAR: Po treći put Udruženje vinara i vinogradara „Kumovi vinogradi“ iz Alibunara organizovali su ovih dana festival vina i rakije. Kako je rekao predsednik udruženja Dinu Lotrean, ova manifestacija ima za cilj da se žitelji sela alibunarske opštine vrate tradiciji predaka, kada je svako domaćinstvo na obodima Deliblatske peščare gajilo svoje vinograde i imalo kvalitetno domaće vino.

U nekoliko minulih godina Udruženje „Kumovi vinogradi“ uspelo je da u desetak mesta alibunarske opštine obnove vinograde i voćnjake i u zadnje dve godine prave domaća vina i rakije kako su to činili njihovi stari. Svoje umeće predstavili su brojnim gostima festivala.

-Udruženje ima oko 50 članova sa oko 120 hektara pod vinogradima i 350 hektara zasada pod voćem. Minule godine sa stručnjacima iz Instituta „Tamiš“ iz Pančeva organizovali smo seminare i predavanja o ovoj proizvodnji, zaštiti zasada, pomagali smo oko nabavke sadnica od licenciranih proizvođača i otplate mehanizacije, đubriva i hemikalija na više mesečnih rata. Želimo da oformimo svoju zadrugu i preko nje plasiramo svoje kvalitetne domaće prizvode, a broj članova nam se iz dana u dan povećava – reče Dorel Čebzan iz rukovdstva „Kumova vinograda”.

Na štandovima su se našli i proizvodi vinarija iz drugih krajeva. Uz mezeluke, posetioci festivala su uživali u degustaciji vina i rakija, u vedrom raspoloženju su se razmenjivala iskustva i recepti za spravljanje domaćih pića. Hit dana su bile sušene jabuke, slične čipsu „Ingvinarije“ iz Orašca, koje čekaju sertifikat zdrave hrane.

Komisiji za ocenjivanje kvaliteta pristiglo je oko 70 uzoraka proizvođača. Za najbolju voćnu rakiju proglašena je ona koju je ispekao Aleksandar Varga iz Pančeva, nagradom za najbolju lozovaču okitio se Milivoje Dadić iz Alibunara, u kategoriji belih vina šampion je Josif Nedin iz Gudurice, za roze Rade Komazec iz Inđije, a za crvena vina šampion je Adam Kršanin iz Dolova. Raspoloženje su do usijanja podigli taburaši, a pripadnici vinskih redova iz Pančeva i Vršca pričama i pesmama o vinu doprineli su da poselo potraje do jutra.

AGROKOMBINAT PRODAT ISPOD CENE

 

Subotica - Оsnovno tužilaštvo u Subotici pripremilo je tužbu povodom sumnji na nezakonitosti prilikom prodaje Agrokombinata, a direktno prozvani su agencija za veštačenje, koja je uradila procenu vrednosti Kombinata, direktor Agrokombinata Zoran Branković, stečajni upravnik Šandor Šomođi i kupac, odnosno firma Matijević, saopštio je predstavnik malih akcionara Josip Ivanković.

 

Agrokombinat je nakon dve godine stečaja, od 2004. do 2006. godine, i šest godina u statusu reorganizacije, definitivno prodat 2012. godine za ukupno 763,828.412 dinara, dok mali akcionari tvrde da njihova firma realno vredi bar 2,5 miliona evra više. Oni su na osnovu prikupljenih dokaza o nepravilnostima i tokom stečaja i tokom reorganizacije, podneli krivičnu prijavu protiv odgovornih lica još 2009. godine, i kako kažu, upravo je ta krivična prijava bila polazište Osnovnog tužilaštva da konačno pokrene i tužbu.

Maliakcionari tvrde da je procena i vrednosti pratećih objekata u Agrokombinatu manja od njihove realne cene, a da je posebno umanjena cena zemljišta.

"Zemljište je prodavano po 3.700 evra za III klasu, odnosno 4.500 evra za drugu klasu, dok se danas zemljište čak i lošijeg kvaliteta u subotičkom ataru prodaje za oko 10 hiljada evra po hektaru. Mi smo to predočili stečajnom sudiji Iloni Stajić, ali je ona rekla da je cena u redu", navodi Ivanković.

On ističe da su u toj proceni navedeni neshvatljivo veliki troškovi stečaja, i iznose čak devet miliona evra. Inače, prema prvom planu reorganizacije, stečajnom upravniku je bio namenjen honorar od 540.000 evra, a u drugom od 109.000 evra, ali akcionari nemaju podatak koliko je za taj angažman novca isplaćeno.

Praktično sve ostale obaveze koje je Kombinat imao manje su od troškova stečaja. Mali akcionari očekuju da se istraže sve činjenice oko prodaje i ostalih delova kombinata, poput silosa koji je kupila Viktorija grupa, ali i ukupni prinosi, koji u stvari nisu ni uneti kao kapital preduzeća.

Šteta 20 miliona evra

"Direktor Kombinata, stečajni upravnik i stečajni sudija, kao i predsednik Upravnog odbora su svakako znali šta se dešava oko prodaje - a mi smatramo da je šteta u prodaji oko 20 miliona evra - i zato je dobro što je tužba konačno pokrenuta. Ipak, očekujemo da sud uzme u obzir i dokaze koje su akcionari prikupili tokom ovih godina, ne verujemo da su istražitelji uspeli da sve to urade", kaže predsednik Samostalnog sindikata Subotice Milan Popović.

Sadite lesku

Razmišljajući čime da prekrate penzionersku dokolicu,

Uroševići su zasadili 100 stabala leske i sada odlično zarađuju
Penzioneri Jordan i Milja Urošević, iz sela Zaselje kod Požege, našli su način da baveći se poslom koji vole zarade i dosta novca. Nakon dugog radnog veka, vratili su se na selo i pokrenuli proizvodnju lešnika da bi prekratili penzionersku dokolicu. Danas imaju nekoliko stotina sadnica na hektaru, a zbog velike potražnje za lešnikom, morali su da naprave i tri mašine koje ljušte i obrađuju ovo voće umesto njih.
- Uzgoj lešnika ne zahteva mnogo rada, a može lepo da se zaradi. Sa jednog hektara prinos može da bude od 4.000 do 5.000 tona. Iako čak oko 50 odsto mase otpada na ljusku, i dalje može dobro da se zaradi. Plasman je siguran, jer Srbija uvozi čak 90 odsto lešnika. To je glavni pokazatelj da ga ovde i nema toliko. Koliko god se proizvede, može da se proda. Velika je potražnja i u Evropi. Mi lešnik prodajemo na veliko u Požegi i cena je pet evra po kilogramu - kaže Jordan Urošević i kroz osmeh dodaje da je teško napraviti loše kolače od lešnika.
Sa uzgajanjem lešnika Jordan je počeo pre osam godina, kada je posle 40 godina staža u Medicini rada otišao u penziju. Imao je očevo imanje, a pošto je navikao da stalno radi, razmišljao je čime bi mogao da prekrati vreme. Imao je jednu lesku u dvorištu i onda je odlučio da zasadi još 100 sadnica.
Posao nije naporan
- Otežavajuća okolnost na samom početku je bila to što nema literature iz koje bi uzgajivači mogli da saznaju nešto više o uzgajanju lešnika. I danas je tako. Mislim da bez ozbiljnog stručnog pristupa ovoj vrsti poljoprivredne proizvodnje nema ni značajnije proizvodnje. Kada sam počeo sa uzgajanjem, osnova mi je bila samo jedna knjižica iz koje sam učio. Prve dve godine sam neozbiljno radio, ali kada sam u Mačvi i u Mladenovcu video plantaže, odlučio sam da se malo više posvetim ovom poslu - kaže naš sagovornik.
On objašnjava da to nije naporan posao, jer ne mora da se okopava ni ore, potrebno je četiri do pet prskanja u toku godine zbog žiška i gljivične bolesti monomije. Dobro đubrenje u proleće i navodnjavanje je neophodno, jer ova biljka traži dosta vode zbog plitkog korena. Kada sazri, lešnik sam opadne i ne mora odmah da se kupi.
Prodaja sigurna
- Dovoljno je odvojiti jedan vikend da se pokupi plod, a ovo je takva voćka da na zemlji može da preživi celu zimu i da se nađe u proleće. Bitno je da na jednom zasadu, kao na primer kod mene, bude zastupljeno pet do šest sorti lešnika, da među voćkama budu sorte takozvani oprašivači. Kod nas su najpopularnije istarski dugi, tonda, roma, halski džin... Lešnik rano cveta, u februaru i martu, a resta se u jesen. Da bi imao dobar ukus, potrebno je da doživi fizičko zrenje. Krajem avgusta i u septembru plod opada i može da se kupi. Potom se malo suši, a onda ide u preradu i prodaju - kaže Jordan.
Prema njegovim rečima, lešnik počinje prve plodove da daje posle dve godine, a posle pet godina već može da se zarađuje. U toku 10 godina, on sedam puta, sasvim sigurno, dobro rađa. Vek ove voćke inače je duži od 60 godina.
Izvor: pressonline.rs

Što pre pravilnik o gorivu za setvu

Udruženje naftnih kompanija Srbije (UNKS) saopštilo je da su naftne kompanije spremne da poljoprivrednicima isporuče gorivo po regresiranim cenama za predstojeću setvu, i apelovalo na Ministarstvo poljoprivrede da što pre donese pravilnik

S obzirom na to da vremenske prilike idu naruku ratarima, apelujemo na Ministarstvo da što pre donese taj pravilnik, saopštio je UNKS.

Kao što je u Ministarstvu poljoprivrede najavljeno, poljoprivrednici će od ove godine moći da ostvare pravo na regresiranu cenu goriva ukoliko ga kupe na bilo kojoj licenciranoj benzinskoj stanici u zemlji, podsećaju iz UNKS-a.

„Na taj način je prekinut dvogodišnji period diskriminacije više od 70 procenata prodajne mreže u Srbiji jer je administrativnim merama značajna količina dizel-goriva preusmeravana samo na benzinske stanice ovlašćenog distributera”, navodi se u saopštenju. Odluku da se ta mreža proširi na sve benzinske stanice, osim velikog broja prometnika motornog goriva, pozdravili su i poljoprivrednici jer će sada moći da se snabdevaju na benzinskoj stanici koja im najviše odgovara, a ne da „prevaljuju” i po tridesetak kilometara i uz to čekaju u redu da bi natočili što više goriva.

JEŠIĆ: SVE NAJGORE O STRATEGIJI

 

Subotica - O novoj strategiji razvoja poljoprivrede mislim sve najgore pošto su je pisale neznalice, kao i prošlu strategiju, kaže Goran Ješić.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Goran Ješić je nakon razgovora sa rukovodstvom Mesne zajednice Aleksandrovo izjavio da se to odnosi i na Zakon o podsticajima, za koji je rekao da "ne služi ničemu".

"Juče sam imao priliku da pitam ministra poljoprivrede šta su mere agrarne politike, pošto mi je bilo jasno da on ima mere agrarne politike takve da to izvlači iz zakona koji je usvojen. Međutim, oni očigledno ne primenjuju zakon niti znaju šta će s njim da rade. To isto važi i za ovu strategiju", rekao je Ješić.

Po pitanju mera pokrajinske agrarne politike, Ješić je izneo da će u ovoj godini one biti u potpunosti iste kao i prošlogodišnje, dodavši da je jako zadovoljan rezultatima prošlogodišnjih mera i količini sredstava koje su poljoprivrednici povukli.

"Mi smo konačno ove godine objedinili sve tri komponente - bespovratna sredstva kroz sekretarijat, podigli smo na šest miliona meke kredite kroz Fond za razvoj poljoprivrede, imamo kapitalne investicije u poljoprivredi u visini od sedam miliona evra kroz Razvojni fond Vojvodine. Sve ono što postoji u Evropskoj uniji, naravno u većem obimu sredstava, danas postoji u pokrajini", rekao je Ješić.

On je precizirao da se radi o komponentama podrške razvoja stočarstva, voćarstva, navodnjavanje, podizanje kapaciteta i kvaliteta izmuzišta, uspostavljanje evropskih standarda za mini mesare, klanice, mlekare i ostale mere agrarne politike, osim direktnih davanja po hektaru.

"Ti instrumenti podrške seljacima i paorima treba da ostanu za trajno, samo treba da se u njih upumpava više novca", zaključio je Ješić.