Vrebalov: Biomasa trune po njivama, a ima ogroman potencijal

Umesto da učimo od najrazvijenijih zemalja, mi se razbacujemo resursima

Delegacija Skupštine Vojvodine učestvovaće od sutra do petka na Svetskoj konferenciji o obnovljivim izvorima energije, u austrijskom gradu Velsu, gde će predstaviti potencijale te pokrajine u ovoj oblasti.

Šef delegacije, potpredsednik Skupštine Vojodine Milivoj Vrebalov rekao je da Vojvodina ima 38 proizvođača briketa i peleta, ali je upozorio da oni ne mogu da izvoze svoje proizvode na tržište Evropske unije, zbog neusaglašenosti domaćih propisa sa evropskim.

Vrebalov je rekao da će na konferenciji pozvati investitore koji su zainteresovani za ulaganje u oblast korišćenja biomase za proizvodnju energije, ali je dodao da i u toj oblasti postoje problemi, jer potencijalnim investitorima treba više od godinu dana kako bi dobili sve potrebne „papire“ za početak proizvodnje u Srbiji.

On je kritikovao Vladu Srbije i resorno ministarstvo energetike jer nisu usaglasili domaće propise sa evropskim. „To je kao da gladni sedite na kobasicama, a lenji ste da se sagnete i pojedete ih“, ocenio je Vrebalov.

On je istakao da Vojvodina ima ogroman potencijal u biomasi, zatim u komunalnom otpadu, kao i veliki hidro i geotermalni potencijal i dodao da se veliki deo tog potencijala danas naprosto „baca u vazduh“, jer se ne koristi kao obnovljivi izvor energije.

„Naša biomasa trune po njivama. Mi je spaljujemo, umesto da je iskoristimo kao značajan resurs za proizvodnju energije. Umesto da učimo od najrazvijenijih zemalja, mi se razbacujemo resursima, kao da smo bogati a ne siromašni“, istakao je Vrebalov.

Dodao je da bi domaći proizvođači peleta i briketa, kada bi mogli da izvoze na tržište EU, mogli da osnuju i klaster, po ugledu na sličan koji u Austriji okuplja oko 160 firmi i koji ima godišnji obrt od 1,9 milijardi evra.

Na konferenciji u Austriji govoriće i predstavnici Evropske komisije, Međunarodne energetske agencije, Evropske investicione banke, predstavnici kompanija iz Nemačke, Austrije, Velike Britanije, SAD, Rusije, Australije, Ukrajine, Francuske, Španije, Danske, Estonije.

(Autonomija)

SRPSKI VOĆARI OSVAJAJU NOVA TRŽIŠTA

Na jednom od najvećih sajmova svežeg voća i povrća u Berlinu, srpski proizvođači nedavno su pokušali da pored Rusije, u koju već godinama izvozimo, osvoje i tržište Zapadne Evrope.

Vlasnici većih parcela sve se češće opredeljuju za zasade voća jer je zarada u voćarstvu mnogo veća u odnosu na prihod dobijen od žitarica i povrća. Pored Ruskog, srpski proizvođači svoju šansu sve više traže i na tržištu zapadne Evrope.

Pripremila Zorica Sinadinović

Proizvesti hranu u Srbiji mnogo je lakše nego prodati je i za to zaista dobiti novac. Zbog toga su proizvođači prinuđeni da stalno traže pouzdane kupce. Najbolji način je učešće na međunarodnim sajmovima, gde se ostvaruju prvi kontakti sa potencijalnim partnerima.

Na jednom od najvećih sajmova svežeg voća i povrća, u Berlinu, srpski proizvođači nedavno su pokušali da pored Rusije, u koju već godinama izvozimo, osvoje i tržište Zapadne Evrope. Konkretne dogovore i ugovore očekuju u narednom periodu.

"Pošto se u 2014. godini očekuju ozbiljni prinosi i ozbiljne količine jabuke, a posedujemo i sopstvene skladišne prostore firma se opredelila za prisustvo na sajmu u Berlinu. Ostvareni su mnogobrojni kontakti iz prostog razloga što je intencija ove firme da proširuje svoje zasade, količine su ozbiljne, skladište ozbiljno, i mislim da je jedini mogući način da se izađe na neko tržište krupan posed", kaže Milan Čapkunović iz firme "Ćirić agro MĐŽ" iz Titela.

Srpski voćari mogu da konkurišu kolegama iz razvijenih zemalja, ali samo ako imaju najsavremene zasade poput ovog. To znači da koriste napredniju tehnologiju proizvodnje i da imaju vrhunski sortiment.

Voće iz Gornjeg Tavankuta, kraj Subotice, godinama unazad dobro prolazi na tržištu Rusije. Manje količine izvoze u Mađarsku, Češku, Hrvatsku, a cilj im je da se probiju na tržište Nemačke i Austrije. Ulaznica se, kažu, ne dobija tako lako, pogotovo kada zemlju u kojoj je proizvodnja prati negativan imidž.

"Kad ljudi šalju kamenje sa šljivom ili cigle sa paprikom, jednostavno kupac će to jednom da kupi i nikada više. Sebi činimo medveđu uslugu u tom smislu je za sve ostale koji žele da uđu jednostavno teško ili nemoguće. Mi pokušavamo to da promenimo vrhunskim kvalitetom, uslovima plaćanja, nekome da damo šansu da proba srpski proizvod", kaže Vladimir Večić iz preduzeća "Agroprom".

Osim voća prve klase, koje se prodaje kao sveže, Evropi je sve interesantnije i ono sušeno. U Vrbasu su instalirali pilot postrojenje u kojem se dobija sušeno voće sa većim procentom vlage, nego kada se koristi klasična sušara. Za sada se tu prerađuje 500 kilograma voća dnevno.

"Kako se interesovanje povećava mi polako povećavamo pogon mislim da je to i praktično i dobro tako odraditi. Intenzivno tražimo i ovde i napolju kupce za velike količine, a ako se to ostvari vrlo lako ćemo povećati proizvodnju", kaže Vaso Lješković iz preduzeća "Sava Kovačević".

Evica Mihaljević iz firme "Plodovi Srbije" kaže da je potražnja za sadnim materijalom jako velika i da Srbija treba da traži svoju šansu i u proizvodnji sadnog materijala.

"Mi znamo da deo oko Trstenika već 100-150 godina radi taj sadni materijala, ljudi znaju da rade, kad ih država usmeri to će biti pravi pogodak i mislim da je ovo tek početak", kaže Evica Mihaljević.

Dok se sitni zasadi zbog neisplative proizvodnje krče, površine pod savremenim voćnjacima se u Srbiji povećavaju. Kako nadležni najavljuju povoljne kredite za unapređenje proizvodnje, trebalo bi očekivati da u zemlji uskoro bude još zasada sa sistemima za navodnjavanje i protivgradnim mrežama.

JABUKU KUPE ZA 15, A PRODAJU ZA 100 DIN.

Gorica Avalić | 

Proizvođači voća kažu da su otkupne cene takve da im se više isplati da njime hrane svinje.

(+)

Te mizerne otkupne cene diktiraju nakupci. Jabuku kupe nekad za samo 15 dinara po kilogramu, a istu takvu mi plaćamo i 100 dinara.

Dobar prošlogodišnji rod, manji izvoz, a veliki uvoz, neorganizovan otkup i niska platežna moć građana doveli su do toga da cene kod primarnih proizvođača padnu. I dok se voćari žale, nakupci su zadovoljni jer su oni koji proizvode voće prinuđeni ili da prihvate malu cenu, ili da plodove bace, pošto većina nema hladnjače. Ipak, krajnji potrošači nemaju koristi od male veleprodajne cene.

- Voće zahteva mnogo prskanja, a svaki preparat je skup. Danas se u poljoprivredi više ništa ne radi ručno, pa voćke prskamo traktorom, radnicima koji nam pomažu u branju plaćamo oko 2.000 dinara dnevno, a onda se pojave otkupljivači koji nam ponude sramotnu cenu koju često moramo da prihvatimo - kaže Radovan Martić, proizvođač krušaka iz Ivanjice.

Kako bi se izborili sa problemom hladnjačara koji diktiraju cenu, grupa voćara iz čačanskog kraja napravila je svoju hladnjaču.

- Hladnjača koja ima kapacitet 1.200 tona omogućava nam da prodajemo jabuke kad mi hoćemo, pa nismo prinuđeni da izađemo na tržište u ovakvim uslovima, ne moramo da pristajemo na ucene i možemo da sačekamo bolju cenu. Problem je što mi trenutno proizvodimo četiri, do pet puta više od kapaciteta hladnjače, a ovakvo postrojenje košta 1,1 milion evra - kaže Nebojša Jovanović iz udruženja Čačanska jabuka.

Poljoprivrednici često nemaju mogućnosti da sami svoje plodove nude na pijacama, pa ih prodaju nakupcima po nižoj ceni. To isto voće na kvantašima se zatim prodaje po znatno višoj ceni, a tamo ga otkupljuju trgovci koji cenu dodatno dižu na zelenim pijacama, ili u prodavnicama.

- Za 30 kilograma jabuka padalica zaradili smo 150 dinara, koliko košta i litar soka od ove voćke. Pokušali smo da prodamo voće na pijaci u Beogradu, ali skup nam je prevoz od ivanjičkog kraja, zakupnina tezge na pijaci košta mesečno skoro 4.000 dinara, a dodatna dnevna taksa još oko 300 dinara. Sve to diže cenu voća - kaže Jelica Miljković, proizvođač jabuka iz Ivanjice.

Treba učiti od holandskih farmera

Poljoprivredom u Zemlji lala bavi se samo oko 68.000 ljudi, ali njen agrar i prerađivači lane su izvezli robu za 79 milijardi evra

Poljoprivredom u Zemlji lala bavi se samo oko 68.000 ljudi, ali njen agrar i prerađivači lane su izvezli robu za 79 milijardi evra Srpska poljoprivreda i prehrambena industrija 2013. su izvezli za 2,1 milijardu evra. Koliki je to domet možda najbolje svedoči podatak da je vrednost izvoza holandskog agrara u istoj godini dostigla 79 milijardi evra. Bar tako je saopštila njihova ministarka poljoprivrede. To je oko dva i po puta više od vrednosti svega što se u Srbiji u jednoj godini proizvede – BDP. Prošlogodišnji srpski agrarni izvoz vredeo je 38,5 puta manje od holandskog, iako se poljoprivredom u Zemlji lala bavi samo oko 68.000 farmera. U Srbiji je popisano 631.500 poljoprivrednih gazdinstava sa 1,4 miliona članova i zaposlenih, što znači da se kod nas zemljoradnjom bavi 20,5 puta više ljudi nego u Holandiji. Koliko god naša poljoprivreda bila daleko od holandske, još ima laika, ali i stručnjaka, među ovim drugim su i neki stranci, koji tvrde da nije daleko od istine ona: „Srbija bi mogla da hrani pola Evrope”. Prethodno bi naši poljoprivrednici, nadležni državni službenici, ali i nauka, morali mnogo više i brže da uče od holandske države i njenih farmera. – Prošlogodišnji izvoz je za pet odsto veći nego 2012. – izjavila je nedavno holandska ministarka poljoprivrede Šeron Dajksma, vidno zadovoljna postignutim. – Ove brojke podvlače važnost poljoprivrednog sektora za oporavak holandske ekonomije. Holandija je, posle SAD, najveći izvoznik poljoprivrednih proizvoda na svetu. To moramo negovati – naglasila je ministarka Dajsma. Osamdeset odsto poljoprivrednih proizvoda Holandija izvozi u zemlje Evropske unije, a najviše je prodala Nemačkoj – za 22,4 milijarde, odnosno 28,5 odsto. Holanđani prodaju Nemcima meso, mlečne proizvode, jaja, cveće, voće i povrće. Povećan je izvoz sira, paradajza, papričica i krastavaca, kao i svinjskog i živinskog mesa. Istovremeno, zabeleženje neznatan pad u izvozu putera i govedine. Nije teško zaključiti da holandska država veoma brine o svojoj poljoprivredi, iako je reč je o jednoj od najbogatijih evropskih zemalja sa 17 miliona stanovnika, čije blagostanje ne počiva na njenom agraru. NajznačajnijiizvozniproizvodiHolandijesu: mašine, nuklearnireaktori, bojleri, mineralnagoriva, ulja, destilati, električnaielektronskaoprema, farmaceutskiproizvodi… I pored toga – višeoddvetrećineholandskogBDPrezultat je uslužnogsektora. Poljoprivreda i prehrambena industrija u Holandiji u ukupnoj vrednosti njenog bruto domaćeg proizvoda (BDP), iliti svega što se u jednoj godini u toj zemlji proizvede, doprinosi sa oko 10 odsto, a zapošljava samo 3,5 odsto ukupnog stanovništva. Prosečno stvaraju oko 30.133 evra bruto društvenog proizvoda po stanovniku. Holandija raspolaže samo sa 4,15 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, četvrtina je ispod nivoa mora, a 42 odsto čine pašnjaci. Iako ima samo 60 sunčanih dana godišnje, njena poljoprivreda je vodeća u svetu po intenzivnoj proizvodnji i visokoj produktivnosti. Bio je kraj oktobra 2007. kad se, u organizaciji ambasade Holandije u Beogradu, grupa novinara iz Srbije našla u tamošnjem gradiću Lovardenu. Mnogi samo što nisu popadali od iznenađenja kad su čuli da se u toj zemlji svakogdanazatvoridesetfarmi. Te godine, u kojoj je agroindustrijski kompleks izvezao za 84,3 milijarde evra, zemljoradnjom se bavilo oko 80.000 farmera. Svake godine ih je za dva odsto manje. Ali, holandska država ulaže u znanje onih koji ostaju, kako bi povećanjem produktivnosti nadoknadili taj manjak. Agrarna politika, u skladu sa zahtevima EU i STO, izmeštena je iz sfere zaštite cena u razne oblike pomoći ruralnog razvoja. Na neki oblik cenovne zaštite holandski farmeri ipak mogu da računaju, ali samo u slučaju ekstremnog pada cene. Slično je i sa izvoznim podsticajima koji im ne pripadaju po automatizmu, već samo u slučaju poremećaja na svetskoj pijaci na njihovu štetu. Mnogo je više razloga zbog kojih bi Srbija morala da brine o svojoj poljoprivredi. Udeo poljoprivredno-prehrambene industrije Srbije u njenom BDP je između 20 i 30 odsto, tvrde upućeni, a u sektoru agrara zaposleno je oko 40 odsto radno sposobnog stanovništva. Nažalost, i poljoprivreda je mnogo stradala u protekle dve decenije. Nebo i zemlja su joj i dalje (ne)naklonjeni, ali ne i sve drugo što bi trebalo da je prati. Privatizacija je opustošila velika poljoprivredna gazdinstva i kombinate. Zadruge su takođe stradale. Dotle holandski farmeri čuvaju i unapređuju svoja stogodišnja udruženja. Mi nikako da podignemo na noge fabrike veštačkog đubriva, traktora i poljoprivrednih mašina…Od početka ovog veka ili promena 5. oktobra, promenili smo deset ministara poljoprivrede, a sa njima se menjala i agrarna politika. Od države, pritisnute dugovima s manjkom u budžetu, ne može se mnogo očekivati, a stranci bi pre da kupuju zemlju, nego da ulažu u proizvodnju, ako uopšte mogu da nađu partnera. Ima li nade za našu poljoprivredu? Brže približavanje zemlje EU poslednja je šansa za preporod srpskog agrara, čulo se na nedavnom skupu u Privrednoj komori Beograda posvećenom pregovorima Srbije sa administracijom u Briselu. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i šef tima za pregovore Danilo Golubović kazao je da bi domaći proizvođači već tokom 2015. godine mogli da konkurišu za sredstva iz „Instrumenta za pretpristupnu pomoć razvoju sela” (IPARD). Uslov je da ministarstvo ima kadrovski ojačanu Upravu za agrarna plaćanja, nacionalnu laboratoriju, akreditaciju za IPARD… A para za to nema. I tako sve u krug. Izvor: politika.rs

Srbija neopravdano uvozi puno oraha

Srbija godišnje proizvodi 23.938 tona oraha i neopravdano uvozi značajne količine tog koštuničavog voća

Srbija godišnje proizvodi 23.938 tona oraha i neopravdano uvozi značajne količine tog koštuničavog voća, iako postoje velike mogućnosti za povećanje domaće proizvodnje, izjavio je Tanjugu doktor poljoprivrednih nauka... ČAČAK - Srbija godišnje proizvodi 23.938 tona oraha i neopravdano uvozi značajne količine tog koštuničavog voća, iako postoje velike mogućnosti za povećanje domaće proizvodnje, izjavio je Tanjugu doktor poljoprivrednih nauka i savetnik na čačanskom Institutu za voćarstvo Rade Miletić. U Srbiji je je 2012. godini bilo zasađeno 1.966.000, od kojih rađa njih 1.670.000, sa prosečnim prinosom po stablu od 9,5 kilograma, precizirao je Miletić. Učešće oraha u strukturi izvoza Srbije iznosi oko tri odsto, dok su uvezene količine znatno više, rekao je Miletić i ponovio da uvoz oraha nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje domaće proizvodnje. Orah se u Srbiji gaji na površini od 13.514 hektara i to najviše na područjima Podrinja, Pomoravlja, Timočke krajine i Vojvodine. \"Na osnovu broja stabala u Srbiji orah zauzima sedmo mesto u poređenju sa drugim vrstama voća, a od 2006. do 2011. godine proizvodnja varira od 21.500 do 25.200 tone\". Prvi prihodi od oraha stižu tek posle četiri godine, pa je u početku, potrebno gajiti uzrodice, recimo kajsije. \"Za primer o ekonomičnosti proizvodnje, uzeli smo hektar združenog zasada sa 116 sadnica oraha i 348 sadnica kajsije. Materijal, usluge i rad na pripremi zemljišta i sadnji koštaju 4.650 evra, a u sledeće četiri godine još 3.750. Ali, troškovi podizanja ovog združenog zasada manji su tri ili tri i po puta nego za jabuke i kruške\", ocenio je Miletić. Jedan hektar oraha u monokulturi, sa 116 stabala i prosečnom cenom od šest evra po kilogramu jezgra, bi za 60 godina uzgajivaču doneo čistu zaradu od oko 480.000 evra, ukazao je Miletić. On je objasnio da je od podizanja zasada do kraja njegove eksploatacije, potrebno svake godine nizom agro i pomotehničkih mera održavati dobar porast oraha, čime se stvaraju uslovi za veće prinose i duži vek zasada. U periodu rodnosti najvažnije mere nege su održavanje zemljišta, đubrenje, navodnjavanje i zaštita. Miletić je kazao da je drvo oraha vrlo cenjena tenhička građa u prerađivačkoj industriji i da je na tržištu dva do tri puta skuplja od drveta mahagonija. Koristi se za izradu najkvalitetnijeg furnira, elitnog nameštaja, rezbarija i u vojnoj industriji. \"Jako je cenjeno i za izradu različitih mužičkih instrumenata i ubraja se u najbolje rezbarsko i tokarsko drvo\", pojasnio je on. Antioksidativno dejstvo jezgra i ulja je značajno i za očuvanje ljudskog zdravlja, budući da česta ishrana orahom ublažava štetne uticaje kojima je izložen ljudski organizam, napomenuo je Miletić. Poreklo domaćeg oraha, koji se naziva i obični, persijski, grčki ili karpatski nije precizno utvrđeno. Prema jednoj grupi autora postojbina domaćeg oraha je Mala Azija, drugi kažu da vodi poreklo iz Irana, a teći da potiče sa Mediterana. Pronađene iskopine pokazuju da je orah pre više od 10 miliona godina rastao u šumskim asocijacijama sa hrastom, grabom i kestenom u Kini, Indiji, Avganistanu, Iranu, ali i na području Balkanskog poluostrva. Izvor:Tanjugbiz.rs

ORANICE KAO STRATEŠKO DOBRO

Od 2017. Srbije treba da omogući prodaju zemljišta strancima, na šta se obavezala Sporazumom o stabilizaciji. Ako strane kompanije kupe velike parcele i počnu da proizvode po nižim cenama, naši poljoprivrednici mogli bi ostati kratkih rukava. Njihov zahtev je da se, za početak, primena te odredbe odloži.

Kada je Srbija pre šest godina potpisala Sporazum o stabiliazaciji sa Evropskom unijom, prihvatila je i odredbu po kojoj poljoprivredno zemljište slobodno mogu da kupuju i stranci od 2017. Verovalo se da će Srbija da uđe u EU već 2016. godine. Sada znamo da to ni u teoriji nije moguće, ali obaveza prema Sporazmu o stabilizaciji i pridruživanju je ostala. Mali i srednji poljoprivednici su se probudili i zatražili da se, za početak, odloži primena te odredbe.

Pripremila Ana Šuvalija

Da li srpski seljak unapred gubi utakmicu sa stranim investitorima? Ako 2017. finansijski mnogo jači dođu u posed velikih parcela i počnu da proizvode po nižim cenama, naši poljoprivrednici mogli bi da ostanu kratkih rukava.

"To su mnogo jači ekonomski subjekti i na svakoj aukciji oni mogu da poklope svakog našeg proizvođača i sitnog i krupnog. Stoga oni mogu da dođu u posed ogromnih parcela. S druge strane, sitni poljoprivredni proizvođač će da trpi gubitke zbog sve slabije mogućnosti da prodaje svoje agrarne proizvode", rekao je Ratko Đurđevac iz "Ekološkog pokreta" u Vrbasu.

Zbog sporih evrointegracija, Srbija će biti jedina zemlja koja će pre punopravnog članstva omogućiti slobodnu prodaju poljoprivrednog zemljiša. U Ministarstvu kažu da razloga za strah nema.

Strani investitori zainteresovani su pre svega za krupne posede. Država poseduje više od polovine parcela koje su veće od 50 hektara i one neće biti na prodaju, tvrde nadležni. Srbija će pokušati da domaćim zakonima zaštiti zemljoradnike.

"Po predlogu nacrta Zakona o poljoprivrednom zemljištu biće predviđeno da poljoprivrednici, fizička lica imaju prava preče kupovine zemljišta i da moraju da imaju prebivalište na toj teritoriji", objasnio je Zoran Knežević, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište.

Pokušaj da se produži rok 

Zakon možemo da menjamo, a šanse da se sada promeni ijedno slovo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju skoro da ne postoje. Za to je potrebna saglasnost svih 28 članica Unije. Zato će Beograd pokušati pregovorima o poglavlju četiri da produži rok.

"Ukoliko budemo uspeli svakako ćemo na taj način pokušati da odložimo suštinsku prodaju strancima poljoprivredna zemljišta", kaže Zoran Knežević.

Susedne države, članice Evropske unije, uspele su da tokom pregovora odlože sprovođenje tog dela Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Tako će stranci moći da kupe poljoprivredno zemljište tek sedam godina posle ulaska Hrvatske u Evropsku uniju.

"Kada se uporedimo sa zemljama koje su ušle u EU u onom pretposlednjem talasu proširenja 2004. godine, naši poljoprivrednici mogu biti relativno zadovoljni, nismo prošli dobro kao Poljaci, oni su dobili 12 godina", kaže novinar HRT-a Vlatko Grgurić.

Mađarska je otišla i korak dalje. Osim što su dobili rok za odlaganje prodaje obradivih površina za sedam plus tri godine, oni su i u Ustavu zemlju proglasili nacionalnim bogatstvom. Zakonom o poljoprivrednom zemljištu pooštrili su kriterijume za vlasnike imanja.

Iako Zakonom o poljoprivrednom zemljištu stranicma nije omogućeno da kupuju oranice, oni to čine posredno kroz osnivanje mešovitih firmi u Srbiji.

To je i jedan od mogućih razloga što je cena zemlje u Vojvodini za samo tri godine sa 5.000 evra porasla na 12.000 do 17.000 po hektaru. To je teško dostižna suma za male i srednje zemljoradnike. Otvaranjem tržišta, cena bi mogla samo da raste i dodatno oteža njihovu poziciju.

Da bi mali proizvođači opstali, neophodna im je pomoć u naredne tri godine.

"Država deo svog zemljišnog fonda treba da ponudi pod povoljnijim uslovima prodaju ili dugogodišnji zakup, ili da država nekim svojim garancijama omogući kredite našim farmerima da mogu da kupe deo poljoprivrednih površina koje su na tržištu", rekao je Ratko Đurđevac.

Na putu ka EU, Srbija mora da otvori tržište, ali i da zaštiti poljoprivredna bogatstva. Stručnjaci ukazuju na to da je važno da se prema oranicama odnosimo kao dobri domaćini. Kada jednom pređu u strane ruke, teško ćemo ih vratiti.

NOVAC NAMENJEN ZAPOŠLJAVANJU, POSLE IZBORA

"Za smanjenje nezaposlenosti 500 miliona dinara"

Autor: Beta

Lokalne samouprave u 2014. mogu da računaju na 500 miliona dinara iz budžeta za smanjenje nezaposlenosti, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu rada, zaposlsjavanja i socijalne politike Srbije Zoran Martinović.

Foto: Ilustracija Guliver/Getty Images/Thinkstock

"Taj novac će po svoj prilici moći da ih dobiju tek nakon formiranja nove vlade, što će donekle smanjiti efekte jer je trebalo da se radi od početka godine", izjavio je Martinović na seminaru "Inovativne mere usmerene ka uključivanju razlicitih ranjivih grupa na tržište rada" u okviru tvining projekta koji je finansirala EU.

Kako je objasnio, da bi se taj novac koristio potrebno je usvojiti neke akte u skupštini i vladi.

"Fokus će biti na viškovima zaposlenih, biće moguće finansirati i stručnu praksu za mlade, ali i programe za one kategorije koje na lokalu prepoznate kao prioritetne", rekao je on.

Prema Martinovićevim rečima, veliki broj lokalnih samouprava je u prethodne dve godine bio zainteresovan za donošenje planova i sprovođenje aktivnih mera zapošljavanja, što podrazumeva da i sami izdvajaju novac za to.

"Ono što uvek nedostaje su značajnija sredstva za aktivne mere zapošljavanja", rekao je državni sekretar, dodavši da je u Srbiji to veoma značajno jer je stopa nezaposlenosti visoka, a beleži se i
veliki broj teže zapošljivih i ranjivih kategorija na koje se treba usmeriti.

U njih je ubrojao mlade, budući da je u Srbiji oko 200.000 mladih do 30 godina nezaposleno, kao i nekvalifikovane koji čine oko trećinu registrovanih na birou za nezaposlene, i starije koji ostaju bez posla kao viškovi.

Podaci iz Ankete o radnoj snazi iz oktobra da je stopa nezaposlenosti opala na 20 odsto donekle ulivaju optimizam da je zuastavljen rast nezaposlenosti koji traje od 2008. godine, rekao je Martinović, dodajući da to ne umanjuje značaj problema.

"To je još uvek visoka stopa, a i od aprila do oktobra ima više sezonskih poslova kroz poljoprivrede i građevinske radove, pa je očekivan manji pad stope nezaposlenosti", rekao je on.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Siniša Nadbantić rekao je da su među teže zapošljivim nekvalifikovani, od kojih više od 52 odsto predstavljaju žene, invalidi sa posebnim fokusom na mlade, stariji od 50 godina, kao i oni koji ostaju bez posla nakon stečaja preduzeća.

Predstavnici francuske i švedske javne službe za zapošljavanje i rumunskog ministarstva rada su na seminaru predstavnicima službi za zapošljavanje iz raznih delova Srbije predstave dobre prakse svojih službi.

Saradnja službi, uključivanje svih zainteresovanih strana u stvaranje inovacija, korišćenje evropskih fondova i procena rezultata neke su od sugestija koje su oni dali kolegama iz Srbije.

Kako postati menadžer u internacionalnoj kompaniji?

Mladi i ambiciozni, univerzitetski obrazovani imaju priliku da u kratkom roku postanu menadžeri u internacionalnoj kompaniji. Filip Moris je u Srbiji razvio trening program, koji predviđa trogodišnju obuku za mlade sa početnim iskustvom, posle koje će se zaposliti na rukovodećim pozicijama.

Kompanija Filip Moris pokrenula je program zapošljavanja mladih ljudi, koji izabranim kandidatima pruža priliku da svoju karijeru grade u profesionalnom radnom okruženju. Program omogućava kandidatima da prođu obuku zahvaljujući kojoj će unaprediti svoje profesionalne veštine, ali i steći specifična znanja kroz iskustvo rada u sektorima finansija, komercijale i razvoja poslovanja. Krajnji cilj programa jeste da se kandidati osposobe znanjima i neophodnim iskustvom pre nego što steknu menadžerska zvanja.

Za program se mogu prijaviti kandidati koji imaju od 2 do 3 godine radnog iskustva u traženim oblastima, univerzitetsko obrazovanje (poželjno u oblasti ekonomije i organizacionih nauka) a prednost će imati oni sa završenim master studijama.

U Filip Morisu objašnjavaju da će se prilikom selekcije uzeti u razmatranje analizu rezultata školovanja, zatim rezultate na organizovanom testiranju, kao i intervju sa rukovodiocima i budućim mentorima u kompaniji. Novozaposleni će imati jedinstvenu priliku da prođu kroz različite sektore kompanije, kako bi što bolje sagledali proces poslovanja i bili u potpunosti fokusirani na suštinu delatnosti.

Inače, kompanija Filip Moris u Srbiji okuplja profesionalce različitih profila. Veliki broj zaposlenih je nakon angažmana u Srbiji svoju karijeru uspešno nastavio na drugim tržištima. Još zanimljiviji je podatak da se izvestan broj zaposlenih nakon školovanja i uspešne karijere u inostranstvu vratio u Srbiju kako bi radili u Filip Morisu. Njihov cilj bio je da se nakon obrazovanja i profesionalnog usavršavanja u inostranstvu vrate u zemlju kako bi na domaćem terenu primenili internacionalno iskustvo, pa je posao u Filip Morisu u Srbiji bio pravo rešenje.

Svi mladi, ambiciozni ljudi, spremni za nove izazove i napredovanje u karijeri, koji su se prepoznali u ovoj priči imaju priliku da se okušaju i postanu deo uspešnog internacionalnog tima kompanije u Srbiji i prijave na konkurs do 24. februara putem sledećeg linka: www.adecco.rs/pmi_pronadji_svoje_mesto

SVI BI U NOVI SAD

Cela Vojvodina hrli u Novi Sad zbog posla

Na području Južnobačkog okruga prema zvaničnim podacima stopa nezaposlenosti je 25,8 odsto, pri čemu je najniža u Novom Sadu oko 19 odsto, dok je u ostalim naseljenim mestima bar duplo viša.

Prema poslednjim podacima, na kraju prošle godine u celoj Srbiji nezaposlenost je bila 28,7 odsto, pa se na prvi pogled čini da je u Južnobačkom okrugu dobra situacija, ali detaljnim pregledom tabele vidi se da posla još ima samo u samom Novom Sadu, dok je u okolnim opštima izuzetno visok procenat nezaposlenih.

U Novom Sadu je, prema zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje i drugih državnih ustanova, zvanično nezaposleno oko 30.000, dok posao ima oko 130.000 ljudi pa je stopa nezaposlenosti tačno 18,7 posto.

S druge strane, u ostalim opšinama na području okruga stopa nezaposlenosti je daleko veća - Sremski Karlovci 48%, Srbobran 47,2%, Žabalj 44,9%, Vrbas 43,9%, Titel 40,7%, Bač 40,2%, Bečej 37,7%, Beočin 33,8%, Bačka Palanka 34,1%, Temerin 31,4% i Bački Petrovac 18%.

PETROVIĆ: VRATITI AGRONOME SAVETNIKE

Autor: Tanjug

Neophodno je definisati okvire organizovane saradnje poljoprivrednika sa državom,izjavio je danas lider "Zajedno za Srbiju" Dušan Petrović.

Foto: Beta/arhiva

On je napomenuo da je neophodno ponovno angažovanje više od 1.500 agronoma-savetnika.

Petrović je u Bogatiću, tokom predstavljanja programa razvoja koji se, kako je naveo, zasniva na punoj eksploataciji zapuštenih domaćih resursa, rekao da organizovana saradnja podrazumeva brzu i efikasnu komunikaciju sa državom koja treba da je u funkciji olakšanog dobijanja subvencija i drugih podsticaja kada je u pitanju poljoprivreda i proizvodnja hrane.

"Potrebno je hitno ponovo angažovati više od 1.500 agronoma-savetnika i na taj način obezbediti da naši poljoprivredni proizvođači primenjuju savremena znanja bez kojih nije moguće na pravi način eksploatisati bogatstvo koje imamo" - naglasio je Petrović.

Prema njegovim rečima, osim toga, u strategiji razvoja poljoprivrede koju je definisala Z ZS i koja treba da obezbedi veći životni standard svakome ko učestvuje u lancu proizvodnje hrane, ostali prioriteti su navodnjavanje, podrška države izvoznicima hrane i čvrsta koordinacija između svih učesnika na tržištu.

U VOJVODINI 20000 NAPUŠTENIH KUĆA

NOVI SAD - Polovina vojvođanskih opština, prema podacima Ministarstva za regionalni razvoj, je nerazvijena ili nedovoljno razvijena. Jaz između bogatih i siromašnih sve je veći iako je ravnomerniji razvoj jedan od prioritetnih ciljeva naše zemlje. Kako da siromašni izađu iz tog kruga i da li im je poljoprivreda jedina i najveća razvojna šansa?

Sela i manji gradovi u Vojvodini se prazne, a u njima je oko 20 hiljada napuštenih kuća. Za nekoliko hiljada evra u Ostojićevu kod Čoke može se kupiti pristojna kuća sa nemalom okućnicom, kaže predsednik Saveta Mesne zajednice u tom selu Josip Češljar.

RTV (Jan Valo)

"Cena kuća se kreće oko dve i po-tri hiljade evra. To su kuće sa kupatilom i sa okućnicom 10-15 ari. Prošle godine skočile su cene zemlje tako da se jutro oranice prodaje po tri hiljade evra. Ranije se prodavalo za 900 do 1.500 evra", kaže Češljar.

Naš sagovornik na primeru svoje generacije svedoči o razmerama migracija iz sela koje je za 10 godina izgubilo četvrtinu stanovnika.

 "Iz moje generacije od 22 đaka u razredu, u selu je ostalo nas četvoro. Čim ne vide ekonomsku računicu zemlju daju u arendu onima kojima se to isplati da rade, a oni uživaju negde. Više im se isplati, da bude konobar u Novom Sadu nego da radi na svom imanju", upozorava Češljar.

Da bi se zaustavilo propadanje sela, potrebna su ulaganja u infrastrukturu, kao i poljoprivredu i otvaranje manjih pogona. Novac za te namene postoji u budžetima i domaćih razvojnih, ali i predpristupnih fondova EU, kao i u kreditima međunarodnih finansijskih institucija i poslovnih banaka.

Direktor pokrajinskog Fonda za razvoj poljoprivrede Jožef Sabo kaže da su raspisani novi konkursi za povoljne kredite za navodnjavanje, podizanje vinograda, pčelarstvo i nabavku poljoprivredne mehanizacije i navodi rezultate te institucije u proteklom periodu.

"U proteklih 10 godina uspeli smo da podelimo preko dve i po hiljade kredita u iznosu do 17 miliona evra. Zahvaljujem se Kraljevini Norveškoj koja je donacijom milion evra pokrenula ovaj fond. Sada taj milion vredi sedam miliona evra", ističe Sabo.

Iako to nije bila namera, najviše novca otišlo je u razvijenije opštine, dok su siromašni lane dobili mrvice, kaže pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić.

 "Srednji Banat je dosta loš, nije bolji ni severni Banat, a u južnom Banatu se nešto događa, ali ne još kako bismo želeli. Ima dosta opština koje su dostavile dosta prijava na konkurse. Sve zavisi od ljudi koji rade u lokalnim samoupravama", objašnjava Ješić.

Selo je ostarilo, pa je teško očekivati od starijih poljoprivrednika da ulaze u rizične poduhvate i uzimaju kredite. Da bi podstakla vraćanje mladih na selo, pokrajinska administracija je ove godine namenila u budžetu 100 miliona dinara za kupovinu 100 napuštenih seoskih kuća u kojima će mladi parovi moći besplatno da žive narednih 10 godina.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić kaže da je ruralni razvoj jedan od stubova strategije razvoja poljoprivrede za šta očekuje pomoć EU.

"Treba da znamo da samim pristupanjem Srbije EU komponenta ruralnog razvoja će dobiti na značaju. Upravo to i predviđa Strategija razvoja poljoprivrede. Sve veći akcenat će biti na ruralnoj komponenti, upravo da se zadrži stanovništvo na selu. Ne možemo da dozvolimo da stanovništvo iz sela ode u gradove, uništićemo i gradove, a sela će ostati pusta", ukazuje Glamočić.

U razvijenim zemljama EU sela po infrastrukturi ne zaostaju za gradovima, pa je zaustavljena migracija u gradove. Na taj način sprečava se prekomerno doseljavanje koje rađa mnoge komunalne i druge probleme, ali i obezbeđuje razvoj i život manjih gradova i sela.

Pastor: Hitno rešiti goruće probleme poljoprivrednika

Tragikomične odredbe dodatno sputavaju poljoprivrednike

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor zatražio je danas od Vlade Srbije da hitno reši goruće probleme poljoprivrednika za koje nije potrebna izmena zakona, već dobra volja i izmena određenih pravilnika.

„Ima stvari koje ne trpe odlaganje, bez obzira što je vlada tehnička i što su u toku predizborne aktivnosti“, rekao je Pastor na konferenciji za novinare u Novom Sadu.

On je ocenio da je „tragikomično“ da se traži da se priključne mašine, poput prskalica ili tanjirača, registruju, jer je to „naprosto nemoguće“. „Ne sme da se dešava da ljudi koji izlaze na puteve s takvom mehanizacijom budu kažnjavani visokim novčanim kaznama i da im se oduzima vozačka dozvola. To se ne mora rešavati zakonon, već promenom određenih pravilnika“, rekao je Pastor.

On je od republičkih vlasti zatražio isplatu prošlogodišnjih subvencija, koje još nisu isplaćene, kao i da se učine dostupnim kreditne linije za pripreme za prolećnu setvu.

Pastor je oštro kritikovao i ambiciju države oko prinudne naplate zaostalog duga za penzijsko-invalidsko osiguranje i dodao da to u poslednjim godinama nije bila praksa. „Znam da je u Kanjiži više od 2.000 domaćinstava dobilo da plati dug. Nekima je taj dug viši od dva miliona dinara, ljudi su očajni, to ih je pogodilo kao grom iz vedra neba. Mora se naći rešenje za ta pitanja, a do tada da se stavi moratorijum na sprovođenje ovih odluka“, predložio je Pastor.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić rekao je da će Vojvodina koristiti model podsticaja za agrar koji postoji u EU i podrazumeva bespovratna davanja.

Najavio je da konkursi za kredite poljoprivrednicima kreću od 1. marta i dodao da će trajati dok god sredstva postoje.

Godišnja kamate će biti manje od dva odsto, grejs period je godinu dana, a rok otplate je pet godina, naveo je Ješić i dodao da će krediti biti ukupne vrednosti od 1,2 milijarde dinara, a ulaganja u poljoprivredu ove godine u Vojvodini će iznositi 2,3 milijardi dinara.

„Ukoliko država hoće da podrži poljoprivrednika, treba da mu uplati sredstva, pa da on sam odluči gde će kupiti naftu, seme, vešstačko đubrivo, a ne da se poljoprivrednicima to daje u naturalnom obliku. EU ne poznaje naturalni vid podrške poljoprivrednicima“, kazao je Ješić.

Direktor Fonda za razvoj poljoprivrede Vojvodine Jožef Sabo rekao je da se zbog klimatskih promena, bez sistema za navodnjavanje ne može raditi. “Moramo u što kraćem roku da povećamo površine koje se navodnjavaju”, poručio je Sabo.

(Autonomija/Beta)

VIDEO NADZOR, IZ NE BAŠ UOBIČAJENOG UGLA

Autor: Rodoljub Šabić

„U službena vozila saobraćajne policije marke „Fiat punto“, sa unutrašnje strane vetrobranskog stakla ugrađena je kamera koja neprestano snima ispred vozila, a vođe patrola na opasaču imaju uređaj za audio snimanje, a na reveru košulje mikrofon, što uključuju prilikom konverzacije sa licem koje se kontroliše, te se na ovaj način snimaju i lica koja su izvršila prekršaj ili krivično delo, ali i lica koja se samo rutinski kontrolišu, sva lica koja su u kadru kamere i sa kojima se vodi razgovor.“

Navedeno pored ostalog piše u prijavi koju je Povereniku za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti dostavio Sindikat srpske policije. Uz prijavu dostavljena je i kopija akta MUP, Uprave saobraćajne policije  pod nazivom „Objašnjenje o policijskoj kontroli upotrebom audio i video nadzora u vozilima saobraćajne policije“ .

U „Objašnjenju“ pored ostalog stoji da za snimanje intervencije policijskih službenika, odnosno za otkrivanje i dokumentovanje prekršaja i krivičnih dela, policija koristi uređaje i opremu za audio i video snimanje - AVI nadzor.

Stoji i to da se vozilo opremljeno ovim nadzorom koristi za snimanje intervencije policijskih službenika u pokretu, kretanjem iza kontrolisanog vozila na udaljenosti od tri do pet metara, te da se AVI nadzor koristi i za snimanje intervencija policijskih službenika u stacionarnoj kontroli saobraćaja. Opet sa udaljenosti od tri do pet metara od mesta postupanja. I jedno i drugo „zbog nemogućnosti zumiranja na većim udaljenostima, zbog gubitka oštrine snimka“.

Ne mora čovek da bude stručnjak za saobraćaj da bi mu pažnju privuklo ovih „tri do pet metara“. Prosto, poštovanje ovog „naloga“ iz objašnjenja zapravo je direktno ugrožavanje bezbednosti saobraćaja. Ilustracije radi, i na samoj internet prezentaciji MUP, Uprava saobraćajne policije, u delu menija „Preventiva“, na stranici http://prezentacije.mup.gov.rs/usp/Preventiva/Brzina.html, nalazi se tabela, u kojoj se između ostalog navodi da je zaustavni put pri brzini od 50 km/h,što je maksimalna dozvoljena brzina u naseljenom mestu, 29 metara po suvom, a 45 metara po mokrom kolovozu. A u tekstualnom delu se između ostalog navodi nedržanje bezbednog odstojanja između vozila, kao jedan od najčešćih uzroka saobraćajnih nezgoda.

Ovo, i niz drugih elemenata „Objašnjenja“ upućuje na zaključak o pravoj svrsi AVI nadzora. Po svemu sudeći, dakle, nije reč o kontroli saobraćaja već o kontroli kontrolora, prvenstveni predmet video nadzora je sama saobraćajna policija.

Iza ovog „projekta“ (koji je koštao oko 1,5 miliona evra iz Nacionalnog investicionog plana) mogu stajati dobre, legitimne ideje – suzbijanje korupcije, sprečavanje toture i sl. Ali, nikako ne može biti dobro i legitimno da se takve ideje pokušavaju realizovati na neustavan i nezakonit način.

Ustav Srbije nalaže da se obrada podataka o ličnosti „uređuje zakonom“. Obrada o kojoj govorimo nije uređena nijednim zakonom. Snimanje neodređenog broja policijskih službenika (ali i građana, učesnika u saobraćaju) vrši se bez zakonskog ovlašćenja i zakonom utvrđene svrhe odnosno bez odgovarajuće naredbe suda. Zbog toga je Poverenik, po sprovedenom postupku nadzora, MUP-u uputio odgovarajuće upozorenje i zatražio da ga u roku od 15 dana obaveste o merama i aktivnostima koje će preduzeti radi dovođenja ovakvog postupanja u sklad sa Ustavom i zakonom.

Moramo sačekati da vidimo kakav će odgovor biti. U svakom sluačaju eventualno pozivanje na „dobru praksu“ zemalja EU i SAD samo po sebi ne može biti dovoljno. Uostalom, u tim zemljama ta pitanja se regulišu zakonom (što je i sam MUP svojevremeno naveo u prijavi projekta Nacionalnom investicionom planu). Kao ilustraciju možda vredi pomenuti „slučaj“ pitsburške policije, koja je bez zakonskog ovlašćenja i dozvole svojevremeno nabavila i instalirala kamere za policajce na motociklima a morala da suspenduje njihovu primenu do odgovarajućeg zakonskog regulisanja i pribavljanje potrebnih dozvola http://triblive.com/news/allegheny/4314179-74/police-cameras-officers#axzz2njv35trh .

A ovaj naš „slučaj“ je još jedan u nizu koji „govori“ da je nužno učiniti nespornim da ni dobre namere ne mogu isključiti potrebu donošenja i poštovanja zakona i odgovarajućih procedura za uvođenje audio i video nadzora.

U Vojvodini kampanje za izbore u Srbiji i Mađarskoj

SUBOTICA, BEČEJ, TEMERIN... - U Vojvodini se trenutno odvijaju dve izborne kampanje - jedna za vanredne parlamentarne izbore u Srbiji 16. marta, a druga za parlamentarne izbore u Mađarskoj, na kojima će 6. aprila prvi put moći da glasaju i Mađari van matice, koji su stekli mađarsko državljanstvo.

Prema podacima mađarske Nacionalne kancelarije za izbore, do 16. februara registrovano je više od 150.000 dvojnih mađarskih državljana za parlamentarne izbore u ovoj zemlji, od čega je 22.000 iz Srbije, ali će prema procenama ova brojka uskoro dostići 30.000.

Prema procenama kojima raspolaže portal “Vojvodina danas”, dvojni mađarski državljani će odlučiti o sudbini jednog ili dva mandata u parlamentu Mađarske.

Na osnovu istraživanja javnog mnjenja, koje prenosi ovaj portal na mađarskom jeziku, procenjuje se da u Vojvodini najveću podršku ima “Fides” Vitkora Orbana, ali značajne pozicije zauzima i ultradesničarska stranka Jobik.

"Prema jednom istraživanju iz jula prošle godine, među Mađarima u celoj mađarskoj zajednici u Vojvodini 47 odsto građana podržava Fides, osam odsto Jobik, a dva odsto stranku LMP (Politika može biti drugačija), dok levičarske stranke nisu dobile ni jedan odsto podrške", piše ovaj portal.

Kako prenose, Savez vojvođanskih Mađara (SVM) vodi kampanju „od vrata do vrata“, dok Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) održava forume građana sa ciljem informisanja potencijalnih birača.

Na parlamentarnim izborima u Mađarskoj, zakazanim za 6. april, prvi put mogu da učestvuju i Mađari van matice, koji su stekli mađarsko državljanstvo.

Shodno zakonu o izborima, veliki deo dvojnih mađarskih državljana bez stalne adrese u Mađarskoj već je predao molbe za registraciju za učešće na izborima.

Rok za prijavu je 22. mart, do kada dvojni mađarski državljani treba da se registruju i da se upišu u birački spisak.

Registrovani birači van granice tokom marta dobiće poštanskim putem pismo sa glasačkim listićem i listom za identifikaciju.

Nakon popunjavanja, listić treba staviti u zatvorenu kovertu, zatvorenu kovertu u drugu zajedno sa identifikacionim listićem i tako ih treba poslati na adresu koja je naznačena na dobijenoj koverti.

Pošiljka se može poslati iz Srbije besplatno putem pošte, a može i da se preda Konzulatu u Subotici počev od 22. marta do zaključenja izbora.

TEMERINSKI PRELETAČI

 U TEMERINU U TOKU TRGOVINA, PRELASCI IZ DS-a U SNS I NEKE DRUGE POLITIČKE OPCIJE

Kako je našoj redakciji javljeno u Temerinu već duže vreme traje trgovina i prelazak odbornika DS-a u redove naprednjaka. Kako se radi o članovima demokratske stranke koji su, saznajemo, oduvek pokazivali više interesovanja za trgovinu nego za iskreno političko delovanje i napredak cele naše zajednice, ovo uopšte ne čudi. Ono što bi dalje čudilo je da im narod ukazuje poverenje kad se zna da su "preletači" i da ne veruju ni u jednu drugu ideologiju osim u "zakon novca".
Spominju se i direktori i ostali funkcioneri u javnim preduzećima u Temerinu koji su oduvek bili skloni da imaju svoje klanove i kontrolišu i postavljaju čak i predsednika opštine, direktora turističke organizacije, doma zdravlja, centra za socijalni rad i dr.

Z. Reljanović

Wikipedija o toj vrsti kaže sledeće:
In politics, a defector is a person who gives up allegiance to one state in exchange for allegiance to another, in a way which is considered illegitimate by the first state. More broadly, it involves abandoning a person, cause or doctrine to which one is bound by some tie, as of allegiance or duty.^[1][2]
This term is also applied, often pejoratively, to anyone who switches loyalty to another religion, sports team, political party, or other rival faction. In that sense, the defector is often considered a traitor by their original side.^[3][4]

I TEMERINCI ZARAŽENI TRIHINELOZOM

NOVI SAD -

Kako Radio-televizija Vojvodine saznaje u Institutu za javno zdravlje Vojvodine, više od 40 ljudi koji su pre mesec dana jeli kobasice od konjskog mesa kupljene od istog prodavca, obolelo je od trihineloze. Međutim, zaraženi još uvek nisu dobili odgovor na pitanje ko treba da snosi odgovornost za epidemiju ako ne postoji pravno validan dokaz o tome ko je izvor zaraze, a sporna prodavnica mesa i dalje radi.

Mesec dana nakon što je zbog zaraze trihinelom 12 dana proveo u bolnici Radiša Pavlović se sada dobro oseća. Svestan je da je trihineloza bolest za ceo život, pa je rešio da protiv vlasnika mesare pokrene privatnu tužbu, međutim, u ostatku kobasice od konjskog mesa, koju je kupio na novosadskom Novom naselju, nije pronađena larva trihinele i sada su mu, kako kaže, vezane ruke.

"Ja ne mogu da dokažem da sam kod njega kupio kobasici, niti da sam se od te kobasice uopšte otrovao, ali mi je bitno da taj ko je zarazio 40 osoba odgovara. Komšija komšiji otruje psa, a neko ko je otrovao 40 ljudi plati neku malu kaznu i dalje radi bez problema", sa nevericom ističe Pavlović.

wikimedia.org

Radiša je samo jedan od 44 ljudi iz Novog Sada, Temerina, Žablja i Sremske Mitrovice koji su jeli kobasice od konjskog mesa kupljene u objektima iste mesare u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici.

Danas, mesec dana od epidemije trihineloze, objekti sporne mesare i dalje rade. Od svih uzoraka, samo je u ostatku jedne kobasice pronađena larva trihinele, ali potrošači nisu imali fiskalni račun da to i dokažu.

"Ljudi koji su jeli tu kobasici su oboleli, ali ta stranka nije imala račun, niti bilo kakav dokaz, pa ni deklaraciju na proizvodu, pa mi ne možemo da utvrdimo da je baš ta kobasica kupljena u toj prodavnici", objašnjava Vladimir Grubač iz Veterinarske inspekcije.

"Inspekcija ne može da tvrdi da nema dokaza, ne može da tvrdi da potrošač ne može da ostvari svoje pravo, ako nema fiskalni račun, kao ni trgovac, jer po Zakonu o zaštiti potrošača, potpuno je jasno da to i ne treba", ističe Goran Papović iz NOPS.

Papović tvrdi da odgovornost snose i trgovac i inspekcija, i poziva potrošače obolele od trihineloze da se jave Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije, koji će pokušati da pokrenu postupak i dokažu odgovornost.

Japanski (ne daj Bože) model

Razmišljam nešto kako bi se proveo neko ko bi sad zaista "iskreno" hteo da sprovede ekonomske i privredne reforme kod nas, recimo po uzoru na japanski (ne daj Bože) model.

Japan je visokorazvijena zemlja premda ne pripada zemljama najranije industrijalizacije. Japanska privreda je po nominalnom bruto nacionalnom dohotku (BDP-u) druga u svetu sa više od 4300 milijardi USD-a u 2007. godini. Po Paritetu kupovne moći BDP-a privrede  je treća iza SAD-a i Kine. Japan je četvrti svetski izvoznik i šesti uvoznik. Japan najviše izvozi u SAD 22,8%, Evropsku Uniju 14,5%, Kinu 14,3%, Južnu Koreju 7,8% te Tajvan 6,8%. Automobili, elektronski uređaji i mašine su glavna izvozna roba. Najviše uvozi iz Kine 20,5%, SAD-a 12,0%, Evropske unije 10,3%, Saudijske Arabije 6,4%, Ujedinjenih Arapskih Emirata 5,5% i Australije 4,8%. Zbog nedostatka prirodnih bogatstava gotovo sve sirovine mora uvoziti. Uvoze se mašine, fosilna goriva, hrana, posebno meso, tekstil i sirovine za potrebe industrije.
Japanci su mesto u privrednom vrhu sveta postigli svojom marljivošću, izuzetnom radnom disciplinom, izvrsnim organizacijskim sposobnostima. U razdoblju početka izuzetnog privrednog rasta nakon Drugog svetskog rata Japanci se nisu stideli učiti od drugih te su slali mnogobrojne studente i stručnjake na usavršavanje u razvijenije zemlje naročto u SAD. Japansku privredu karakteriše bliska saradnja vlade i privatnog industrijskog sektora posebno na razvitku nauke i tehnologije te niski porezi i velika ekonomska sloboda. Japan je jedna od tehnološki najrazvijenijih zemalja sveta. Za istraživanje i razvoj Japan ulaže više od 3% BDP-a, a s više od 130 milijardi USD-a ima treći najveći proračun za naučna istraživanja.

 Što se tiče poljoprivrede budući da je samo 17% površine raspoloživo za poljoprivrednu obradu što zadovoljava tek 75% potreba stanovništva za hranom, poljoprivredni sektor je jako zaštićen. Vlada reguliše usluge male obrade što je uzrok izrazite plodnosti zemljišta. Uvoz pirinča je najviše zaštićen i ujedno subjekt carinske tarife od 490% i ograničen normom od samo 3% totalne trgovine pirinča. Japan uvozi više od 50% žitarica i gotovo celu potražnju mesnih proizvoda zadovoljava uvozom. Japan ima jednu od najvećih ribarskih flota te je odgovoran za 15% svetskog ulova ribe.

E sad samo treba ovo sve da primenimo i ništa da ne smišljamo i filozofiramo !!!
Nego, jesmo li mi pronašli adekvatnog ambasadora za Japan ?

Potrošačka planeta i odnos prema zemljištu

Na nedavnom sastanku u Davosu, u okviru programa Ujedinjenih nacija za okolinu (UNEP), rečeno je da će se do 2050 godine površina zemlje jednog Brazila (849 miliona ha) još dodatno osposobiti kao obradivo i plodno tlo, a kao posledica povećane potrošnje stanovnika planete.

Potreba da se nahrani sve veći broj stanovnika naše planete dovodi do toga da se sve veći broj delova savane, travnjaka i šuma pretvara u obradivu površinu.
Ovo dovodi do sve rasprostranjenijeg uništavanja prirodne sredine i okoline te gubitka prirodnog ambijenta, koje zauzima po proceni negde 23 procenta ukupnog zemljinog tla.Poljoprivreda trenutno koristi više od 30 posto svetske kopnene površine, a obradiva zemlja zauzima 10 posto globalnog zemljišta.
Između 1961. i 2007. god. obradiva površina se povećala za 11 % i taj trend i dalje raste.

Izveštaj o balansiranoj upotrebi zemljišta sa održivom energijom, podnet je od strane Međunarodne istraživačke agencije koja obuhvata 27 međunarodnih organizacija naučnika i 33 nacionalne vlade i druge organizacije. .
Sekretar izvršni direktor UNEP-a Achim Štajner je rekao da su rezultati međunarodnog istraživanja takvi da svedoče o neviđeno grubom, oštrom padu ekosastava i funkcija tokom proteklih decenija. Šume i močvare su pretvarane u obradivo zemljište ali po cenu koja nije održiva i dovodi u rizik opstanak ekosastava planete.
Do 2050 godine mogu se spasiti milioni hektara šuma i ekosastava ako se na postojećem obradivom tlu organizuje mnogo ekonomičnija i efikasnija poljoprivredna proizvodnja.
Mora se uravnotežiti potrošnja i održiva proizvodnja.
Date je oštra preporuka svim zemljama da moraju uravnotežiti taj odnos inače nam sledi katastrofično stanje.
Promene u ljudskoj ishrani u zemljama u razvoju da se proteini zamenjuju žitaricama, zatim povećana potražnja za biogorivima i biomaterijalima, posebno u razvijenim zemljama povećale su i tražnje za obradivom zemljom.
U izveštaju je istaknut strah da povećana potražnja može trajno napraviti štetu prirodnom okruženju, ta kako to svesti na podnošljivi nivo ?
Emisija ugljen dioksida je posebno naglađena kao velika opasnost.1640 miliona ha povećanog obradivog zemljišta se smatra za sada podnošljivim i da neće uticati negativno na okolinu.Izračunato je precizno (2007 god.)  da područje evropske unije obuhvata površinu koja kad se podeli po broju stanovnika iznosi 0,31 ha obradive zemlje po osobi. To je jedna četvrtina više nego što evropskoj uniji treba, da bi prehranila svoje stanovnike.
U izveštaju se ukazuje da se u pojedinim zemljama nepotrebno i prekomerno troši i neguju neke vrlo štetne navike koje povećavaju bespotrebnu potrošnju. U tropskim krajevima takođe se vrlo ubrzano radi na uništavanju šuma i pretvaranju u plodno i obradivo zeljište.Krčenje šuma u proteklih par decenija, je došlo do 13 miliona ha godišnje.
Širenje obardivog zemljišta se mora svesti unutar sigurnog operativnog prostora i onda neće biti nikakvih problema po okolinu i floru i faunu. Situacija u Africi izgleda u tom smislu obećavajuće.
U regijama sa visokom potrošnjom potrebno je ekonominiji odnos prema kopnenim površinama.
Do 319 miliona ha zemlje može se pripremiti za obradivost ako se sledi kombinacija mera.

 Te mere uključuju:
 
- poboljšano upravljanje zemljištem i planiranjem korišćenja kako bi se smanjile parcele sa građevinskim zemljištem na račun poljoprivrednog
- ulagati u obnovu osiromašenog zemljišta
- poboljšati praksu i odnos prema ekološkim i prihvatljivim normama
- pratiti i porediti globalne promene sa lokalnim
- smanjiti bacanje hrane i veći pomak prema biljnoj ishrani
- smanjiti subvencije goriva i kvota za biogoriva
- razvoj ruralnih područja i pravilna edukacija o zdravoj poljoprivrednoj proizvodnji...

UNEP nastavlja sa svojim aktivnostima u svim zemljama sveta i brinuće i dalje o ekosastavu planete.