- VESTI
- INFORMACIJE
- ZANIMLJIVOST
- CEO SVET NA JEDNOM MESTU
- INFORMACIJE
- ZANIMLJIVOST
- CEO SVET NA JEDNOM MESTU
четвртак, 11. децембар 2014.
NAJNOVIJE VESTI IZ ZEMLJE I SVETA!
Post by Prodajem Kuću u Bačkom Gradištu.
Najnovije vesti iz zemlje i sveta. Čitajte sve na jednom mestu. Budite informisani i čitajte o vestima iz Vojvodine, Srbije i celog sveta. Poljoprivreda, privreda, politika i drugo.
Najnovije vesti iz zemlje i sveta. Čitajte sve na jednom mestu. Budite informisani i čitajte o vestima iz Vojvodine, Srbije i celog sveta. Poljoprivreda, privreda, politika i drugo.понедељак, 8. децембар 2014.
NAJNOVIJE VESTI IZ ZEMLJE I SVETA!
Post by Prodajem Kuću u Bačkom Gradištu.
Najnovije vesti iz zemlje i sveta. Čitajte sve na jednom mestu. Budite informisani i čitajte o vestima iz Vojvodine, Srbije i celog sveta. Poljoprivreda, privreda, politika i drugo.
Najnovije vesti iz zemlje i sveta. Čitajte sve na jednom mestu. Budite informisani i čitajte o vestima iz Vojvodine, Srbije i celog sveta. Poljoprivreda, privreda, politika i drugo.субота, 6. децембар 2014.
CENE PRASADI I SVINJA U VREME SLAVLJA, U vreme praznika i slava pojačana je potražnja za...
Beograd -- Trend bolje ponude prasadi nastavljen je u novembru, a obim prometa bio je takođe nešto bolji, prvenstveno zbog porodičnih slava.
Foto: Tanjug/AP
Bolja je takođe bila i ponuda tovnih svinja, posebno u poslednoj nedelji proteklog meseca zbog tradicionalnog svinjokolja u ovom periodu godine.
Na tržištu krmača za klanje nije bilo značajnije promene u odnosu na protekli period.
Prodajna cena prasadi telesne mase do 15 kilograma je proteklog meseca najčešće varirala u intervalu od 230 do 240 dinara za kilogram (din/kg), objavljeno je u biltenu Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS).
Grla telesne mase od 16 do 25 kilograma najčešće su se mogla pazariti po ceni od 230 din/kg. Cena tovljenika težine od 80 do 120 kilograma je tokom novembra iznosila 180 din/kg.
Tovljenici telesne mase preko 120 kilograma, su se na stočnim pijacama tokom proteklog meseca mogli pazariti po dominantnoj ceni od 170 din/kg, kao i u oktobru.
Dominantna prodajna cena krmača za klanje na većini pijaca žive stoke u Srbiji iznosila je 150 din/kg.
Prodajna cena prasadi telesne mase do 15 kilograma je proteklog meseca najčešće varirala u intervalu od 230 do 240 dinara za kilogram (din/kg), objavljeno je u biltenu Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS).
Grla telesne mase od 16 do 25 kilograma najčešće su se mogla pazariti po ceni od 230 din/kg. Cena tovljenika težine od 80 do 120 kilograma je tokom novembra iznosila 180 din/kg.
Tovljenici telesne mase preko 120 kilograma, su se na stočnim pijacama tokom proteklog meseca mogli pazariti po dominantnoj ceni od 170 din/kg, kao i u oktobru.
Dominantna prodajna cena krmača za klanje na većini pijaca žive stoke u Srbiji iznosila je 150 din/kg.
B92
петак, 5. децембар 2014.
Kubota traktori - prezentacija u Čurugu! Kubota je prisutna već decenijama i na našem tržištu...
Traktori KUBOTA se odlikuju izuzetnim kvalitetom, tehnologijom koja ide u korak sa vremenom, i zadovoljavaju najstrožije zahteve EU. U sve modele su ugrađeni motori KUBOTA, čije su glavne karakteristike mala potrošnja goriva i dug radni vek. KUBOTA motori zbog svog kvaliteta spadaju među najprodavanije na svetskom tržištu u oblasti poljoprivrede i građevinarstva.
Podsećamo vas na prezentaciju koja je održana u Čurugu:
TRAŽIMO DA GRANICA ZA PREMIJE bude pet miliona, a ne 20 hektara!
Много се ових дана полемише о томе како би требало да изгледају субвенције у пољопривреди након најављеног смањења те врсте помоћи из државне касе, а најновији предлог паора је да се оне ограниче
и да не премашују пет милиона динара годишње, било да се дају ратарима, сточарима, воћарима...
– То би у овом тренутку било најбоље решење. Најважније је то што би се лимитирањем на пет милиона динара по газдинству у календарској години, онемогућило комбинатима, фирмама, па и индивидуалним произвођачима да добијају енормне суме на рачун премија – каже за „Дневник“ председник Асоцијације пољопривредника Мирослав Киш, наводећи пример неких пољопривредних предузећа, рецимо ПКБ-а, који годишње из државне касе за регресе, премије и по другим основама, добијају и стотину милиона динара. – Поента је у томе да се највећи лимитирају. Свима нам је јасно да су и у давањима за аграр неопходни резови, а пољопривредна удружења окупљена у Асоцијацији сматрају да је то најправедније решење.
div style="text-align: justify;">У том случају, објашњава Киш, једнако ограничење важило би и за оне који добијају подстицаје за биљну производњу, и за уматичена грла, и за давања по литру млека...
– Зашто неко добија стотине милиона годишње за сваку краву, за сваки хектар? А сада, када је извесно смањење субвенција, свако струковно удружење предлаже свој модел. Није могуће изаћи свима у сусрет, сви ће тражити више и наћи оправдање за своје захтеве. Стога је битно одредити максимум у давањима, што су урадиле многе европске земље – каже Киш, напомињући да у нашем Закону о подстицајима постоје минимуми, али не и највећи лимити у појединим давањима, те да ономе ко сада добија десетине милиона субвенција не штети много то што му се, по важећим прописима, одбија 20 одсто.
Пољопривредници окупљени у удружења пољопривредника кроз Асоцијацију захтевају да регистровано породично пољопривредно газдинство буде носилац пољопривредне производње у Србији.
Подсећају да су и раније, при доношењу Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, захтевали ограничења у давањима максималних износа субвенција и премија код пољопривредних газдинстава. Ограничавање максималног износа субвенција и премија виде као решење за наставак предвидивости и континуитета досадашњих давања.
Ти пољопривредници захтевају од министарке Снежане Богосављевић Бошковић и Радне групе формиране као њено саветодавно тело, сачињене од стручњака и професора у области аграра, да уваже захтеве удружења да би сачували могућег носиоца пољопривреде и села од континуираног пропадања.
Иначе, по информацијама из Министарства пољоприврде, али и финансија, као и Фискалног савета, за сада отворена стоји опција да се, када је реч о биљној производњи, у наредној години ограничи број хектара за које би ишле субвенције. Уместо за садашњих стотину, субвенције би се, у том случају, давале само за 20 хектара.
С. Глушчевић
Млеку премије по квалитету
Удружење произвођача млека Србије и представници Централне асоцијације произвођача млека Војводине упутили су Министарству пољопривреде и заштите животне средине захтеве који се односе пре свега, на заштиту произвођача млека и подстицање квалитета путем премирања по класама. Они траже да премија за екстракласу износи десет динара по литру млека, за прву класу седам динара, за другу класу четири динара по литру, а да регрес за уматичено грло износи 30.000 динара.
Захтевају, такође, да се у измене Закона о државном пољопривредном земљишту унесу предлози, и то да рок закупа буде минимум 30 година, по праву пречег закупа сточарима. Удружења траже да ограничење закупа буде хектар по условном уматиченом грлу...
Захтевају и хитно преиспитивање рада Управе за ветерину да би се решили сви нагомилани проблеми у сектору.
Dnevnik Da gazdinstvo bude nosilac proizvodnje
SUBOTICA - Poljoprivrednici okupljeni u Asocijaciji poljoprivrednika zahtevaju da registrovano porodično poljoprivredno gazdinstvo bude nosilac poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.
Asocijacija poljoprivrednika je ovaj zahtev iznela u otvorenom pismu upućenom ministarki Snežani Bogosavljević Bošković, uz podsećanje su pri donošenju Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju zahtevali ograničenja u davanjima maksimalnih iznosa subvencija i premija kod poljoprivrednih gazdinstava.
RTV (Maja Tomić)
Takođe zahtevaju da se ograniči davanje po jednom poljoprivrednom gazdinstvu na maksimalnih pet miliona dinara za sve vidove davanja u jednoj kalendarskoj godini.
"Ograničavanje maksimalnog iznosa subvencija i premija vidimo kao rešenje za nastavak predvidivosti i kontinuiteta dosadašnjih davanja" – navedeno je u pismu koje je potpisao predsednik Upravnog odbora Miroslav Kiš.
Asocijacija zahteva od ministarke i formirane Radne grupe sačinjene od stručnjaka i profesora u oblasti agrara, kao savetodavnog tela ministra, da uvaže zahteve udruženja poljoprivrednika kako bi "sačuvali mogućeg nosioca poljoprivrede i sela od kontinuiranog propadanja".
RTV
SETVENI SAJAM PO ČETVRTI PUT!
Čuveni "Setveni sajam" koji treba da okupi semenske, zaštitarske kuće i druge izlagače koji se bave zaštitom bilja, zatim poljomehanizacijom i svime onim što je interesantno za predsetveni i setveni period u poljoprivredi, održaće se na osnovu izjava organizatora u januaru mesecu.
Još uvek se ne zna tačan termin održavanja jer organizator želi da to usaglasi sa generalnim i drugim sponzorima manifestacije.
Udruženje Agro perspektiva iz Temerina koje je i glavni organizator sajma, poziva sponzore i izlagače da se prijave na email agro.perspektiva@hotmail.com, i telefon 063 155 25 66.
Poljovesti
Stabilne cene hrane u novembru
Izvor: Tanjug
Rim -- Indeks cena hrane, kog izračunava Agencija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) mirovao je u novembru treći uzastopni mesec, uz rast cena biljnog ulja i žitarica.
Foto: Tanjug
To je nadoknadilo pad cena mlečnih proizvoda, navodi se u saopštenju FAO dostavljenom Tanjugu.
Indeks cena hrane je prošlog meseca iznosio 192,6 poena, kao i prethodna dva meseca, i za 13 poena ili 6,4 odsto je niži u odnosu na nivo iz novembra 2013, navodi agencija.
Indeks koji prati cene pet vrsta proizvoda na međunarodnim tržištima, žitarica, mesa, mlečnih proizvoda, biljnih ulja i šećera, sada je na nivou iz avgusta 2010.
Podindeks cena mlečnih prozivoda je prošlog meseca pao 3,4 odsto na mesečnom i 29 odsto na godišnjem nivou na 178,1 poen. Indeks cena šećera pao je 3,2 odnosno 8,0 odsto na 230 poena.
Cene žitarica znatno su porasle prvi put od marta, zbog slabijih od idealnih uslova setve na severnoj hemisferi. Cenovni indeks u toj kategoriji je u novembru iznosio 183 poena, 2,6 odsto više na mesečnom, ali 5,8 odsto niže na godišnjem nivou.
Indeks cena biljnih ulja takođe je porastao 0,7 odsto na mesečnom nivou, ali i pao 17 odsto na godišnjem, na 164,9 poena, zbog niže od očekivane proizvodnje suncokretovog ulja, a delom i palminog ulja u Maleziji i Indoneziji.
Ukupne cene mesa su u novembru mirovale, iako su cene govedine i još nekih vrsta mesa bile na istorijskim maksimumima. Indeks cena mesa iznosio je 210,4 poena, u skladu sa vrednošću iz oktobra i 13,3 odsto više na godišnjem nivou, navodi FAO.
Podindeks cena mlečnih prozivoda je prošlog meseca pao 3,4 odsto na mesečnom i 29 odsto na godišnjem nivou na 178,1 poen. Indeks cena šećera pao je 3,2 odnosno 8,0 odsto na 230 poena.
Cene žitarica znatno su porasle prvi put od marta, zbog slabijih od idealnih uslova setve na severnoj hemisferi. Cenovni indeks u toj kategoriji je u novembru iznosio 183 poena, 2,6 odsto više na mesečnom, ali 5,8 odsto niže na godišnjem nivou.
Indeks cena biljnih ulja takođe je porastao 0,7 odsto na mesečnom nivou, ali i pao 17 odsto na godišnjem, na 164,9 poena, zbog niže od očekivane proizvodnje suncokretovog ulja, a delom i palminog ulja u Maleziji i Indoneziji.
Ukupne cene mesa su u novembru mirovale, iako su cene govedine i još nekih vrsta mesa bile na istorijskim maksimumima. Indeks cena mesa iznosio je 210,4 poena, u skladu sa vrednošću iz oktobra i 13,3 odsto više na godišnjem nivou, navodi FAO.
B92
Najbolji paradajz sok je od gazdinstva "Miladinov" iz Novog Kneževca
KIKINDA - Na nedavno završenom Međunarodnom sajmu etno hrane i pića u Beogradu, u robnoj grupi "Sokovi od voća i povrća i osvežavajuća pića", specijalno priznanje dodeljeno je Porodičnom gazdinstvu Miladinov iz Novog Kneževca za kvalitet paradajz soka. U konkurenciji preko 350 domaćih i inostranih izlagača sa oko 1.500 različitih prehrambenih etno proizvoda, laskava titula prava je potvrda uspešnog rada porodice Miladinov.
Kada je pre osam godina započeo proizvodnju paradajza na manjim površinama, Žarko Miladinov nije očekivao da će porodično gazdinstvo postati specijalizovano baš za proizvodnju i preradu tog povrća. Već od naredne godine, pod zasadom paradajza biće oko osam jutara, a proizvodnja i plasman paradajz soka trebalo bi da budu prošireni.
RTV (Martin Martinov)
"Mi jedan deo proizvodnje prodajemo kao ceđeni paradajz. Inače, kapacitet pasirke je oko tri tone za šest sati. Što se tiče termičke obrade, dnevni kapacitet je oko 1.050 litara. Planiramo da tokom iduće godine povećamo proizvodne kapacitete. Trenutno smo u fazi otkupa objekta hale, koju bi smo mogli da privedemo HACCP standardima, uz povećanje dnevne proizvodnje", kaže Žarko Miladinov.
Subotički Zavod za javno zdravlje radi mikrobiološku i hemijsku analizu paradajza. U proizvodnji paradajza, PG Miladinov je zatvorilo krug – od semenske proizvodnje namenjen izvozu, do plasmana paradajz soka za domaće tržište. Njihov izbor je sorta San Marzano.
"U semenskoj proizvodnji, odlučili smo se za sortu San Marzano. To je specifična sorta paradajza, koju gotovo jedini radimo u Srbiji, sorta koja je najadekvatnija za pelate, koncentrate i paradajz sok. Naime, ima u sebi najveći procenat suve materije i šećera", kaže Žarko Miladinov.
U okviru porodičnog gazdinstva, u proizvodnju je uključena kompletna familija, a u sezoni je angažovano je i oko 50-tak radnika nedeljno. Na porodičnom gazdinstvu Miladinov, prinosi paradajza kreću se od 2,5 do tri vagona po jutru. Naravno, proizvodnja paradajza na otvorenom uslovljena je klimatskim prilikama, a nakon boravka u Italiji, priča nam Žarko Miladinov, zaključio je da je paradajz iz Novog Kneževca, iako uz manje prinose, ipak boljeg kvaliteta
Nakon nagrada na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu i beogradskom Međunarodnom sajmu etno hrane i pića, porodica Miladinov ta priznanja doživljava kao važnu satisfakciju i potvrdu uspešnog rada.
четвртак, 4. децембар 2014.
Povećati površine pod organskom proizvodnjom!
SUBOTICA - Subotica bi trebalo da do kraja godine dobije Akcioni plan razvoja organske poljoprivrede za period do 2020. godine, a oni poljoprivrednici koji budu želeli da pređu sa klasične na ovakav vid proizvodnje moći će, prema ovom planu, da računaju na podršku.
Danas je u Subotici održana druga javna rasprava posvećena ovom planu, koji su zajednički izradili pionir organske poljoprivrede u Srbiji – "Udruženje Terras" i organizacije "Serbia organica", uz podršku inostranih donatora i lokalne samouprave.
Ilustracija morguefile.com
Kako je novinarima izjavila menadžerka "Terras"-a Snježana Mitrović, ovaj dokument je izrađen iz više razloga, među kojima je dominantan taj da je u poslednjih nekoliko godina porasla potražnja za organskim proizvodima sa ovog područja, zbog čega su pojedini ovdašnji proizvođači ove godine unapred rasprodali svoju proizvodnju.
Ona je dodala da je jedan od konkretnih ciljeva ovog dokumenta povećanje organskih površina, kojih je sada oko 150 hektara, za četvrtinu već u prvoj godini primene.
Da bi se to ostvarilo, prema njenim rečima, akcioni plan predviđa i niz različitih mera podrške poljoprivrednicima koji bi prešli na ovakav vid proizvodnje – informacije, edukacije, savetodavstvo, povezivanje na tržištu, ali i finansijska podrška.
"Mi se nadamo i lobiraćemo da do kraja godine, na poslednjem skupštinskom zasedanju, ovaj dokument bude i usvojen", rekla je Mitrović.
Član Gradskog veća Subotice zadužen za privredu Nebojša Daraboš rekao je da će se zalagati za to da u budžetu za narednu godinu budu predviđena sredstva za realizaciju plana, i dodao da će zainteresovani poljoprivrednici moći da računaju i na institucionalnu pomoć.
"Proces pravljenja budžeta je u toku, ja ne volim da govorim o novcima dok ih ne stavimo u budžet, ne volim da govorim o finansijskim sredstvima da će biti, pa da na kraju ne bude, ali akcionim planom smo to zaista i predvideli i ja ću se svakako zalagati za to", rekao je Daraboš novinarima.
Govoreći o rešenjima akcionog plana, direktor sertifikacione kuće "Organik kontrol sistem" Nenad Novaković je rekao da Subotica ima značajan potencijal u ovoj oblasti i u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, ali i u sektoru prerade.
RTV
среда, 3. децембар 2014.
OTROVI - 3 U 1 INSTANT NAPITCI! Koliko nas truju kroz brze i lake napitke?
Ekstrakti kafe ili instant kafa se naravno pravi od kafe, tako što se otopljive supstance iz kafe izdvoje, oduzme im se voda te tako nastaje koncentrat u vidu kuglica ili praška.
Za ovaj produkt postoje oštra pravila, zabranjeno je dodavati bilo što osim supstanci iz kafe. Ipak, neke instant varijante imaju drugačiji ukus od prave kafe, ali kome to ne smeta ima brzu alternativu za pravu kafu. U instant kafi se nalazi i kofein, osim ako namerno nije izbačen i bez šećera i mleka ovaj napitak ima isto kalorija kao i normalna kafa.Broj kalorija drastično raste ukoliko se radi o kapućino prašku.
Pored kafe tu su i šećer i velika količina dodataka kao što su arome, biljne masti i stabilizatori. Iako šećer daje ugodan ukus ovom napitku, daje mu i dodatne kalorije.Istraživanje nemačkog Stiftung Warentest je pokazalo da u istant kapućinu može biti i do 60 odsto šećera ili u 200 ml napitka 4 kocke šećera.
Ukoliko proizvođač na pakovanju napiše da prašak sadrži sirup glukoze, laktozu, glukozu… radi se o šećeru.U EU su proizvođači primorani ne samo da objave sve sastojke produkta, nego da ih poređaju po njihovom kvantitetu. Ukoliko onda na pakovanju šećer stoji pri vrhu liste, znači da ga ima previše.U prašku su i druge supstance, kao one što dovode do stvaranja mlečne pene, zatim one koje daju ukus (vanile, lešnika, karamele…) i mogu u sebi sadržati aromatizovane šećerne sirupe.
Kofeina gotovo da nema
Stvarni glavni sastojak kapućina, espresa ili jake crne kafe, uglavnom nedostaje u ovim instant napitcima. Umesto toga, proizvođači mešaju prašak sa instant kafom i tako nastaje prašak koji ima jako mali procent kafe. Neka testirana instant kapućina imaju toliko malo kofeina da se on praktično ne oseti.Late makijato i ledene kafe instanti imaju još više kalorija, jer sadrže još više masti. Pored toga, mnogi prašci ledene kafe se mešaju sa mlekom, tako da se na kraju ima još više kalorija.U svakom slučaju, u zavisnosti od toga koliko praška stavite u svoju šoljicu, uzimate više ili malo manje kalorija. Ukoliko u taj instant napitak dodate i mleko, broj kalorija se još više povećava.Zato je bolje da ukoliko pazite na količinu unesenih kalorija u telo, sami pravite svoj kapućino, da li sa espresom ili običnom kafom. Time vi odlučujete koliko mleka stavljate i da li ćete svoj napitak zasladiti šećerom ili ne, te kolikom količinom šećera.I još jedna važna stvar, izbegavate različite arome, stabilizatore i masti koji su sastavni deo instant napitaka, jer nikako nisu dobri po zdravlje.
Ovi su napici puni šećera, glukoznog sirupa te čak i očvrsnute biljne masti te raznih aditiva… Imaju vrlo malo kave pa ih možda i nije najpametnije nazivati kavom.
Iako prekomjerno uživanje može izazvati simptome psihofizičke ovisnosti i nepoželjne učinke na zdravlje, obična “turska” kava ima i niz prednosti. Bogata je mineralima, prvenstveno manganom i magnezijem, te B3 vitaminom, ima jaka antioksidativna svojstva te pridonosi zdravlju moždanih stanica, štiti od ateroskleroze i nekoliko vrsta karcinoma.
Za instant napitke to ne možemo tvrditi. Sadržaj zrna kave u njima je minimalan, a korišteno zrno lošije je kvalitete jer se većina pozitivnih svojstava gubi tijekom termičke obrade. Pri odabiru kave treba uzeti u obzir da je glavni sastojak ovih napitaka šećer, koji u kombinaciji s biljnom masti, glukoznim sirupom, aromom i ostalim dodacima daje privlačan okus. Hidrogenirana biljna mast može biti izvor štetnih transmasnih kiselina, a polifosfati koji su regulatori kiselosti imaju loš utjecaj na zdravlje kostiju.
Kofein, alkaloid koji uzrokuje budnost, nalazi se u većoj koncentraciji u instant, nego u običnoj kavi. Nije preporučljivo da dnevni unos kofeina prelazi 300 miligrama, a šalica instant kave ima pribilžno 100 miligrama kofeina. Instant kava može uzrokovati i prekomjerno izlučivanje kiseline.
Nescafe ima najmanje kave
Kave je devet posto. Uz prirodne regulatore kiselosti, natrijeve soli limunske kiseline, sadrži i fosfate, a česta konzumacija se ne preporučuje. Prirodno sredstvo protiv zgrudnjavanja. Nije naveden udio šećera.
Alergičari: Oprezno!
Anamaria ima kalijeve i kalcijeve fosfate. Smjesa karotena je prirodno antioksidativno bojilo. Sadrži mliječne bjelančevine pa bi alergičari trebali biti oprezni. Ima 40 posto šećera i samo 12 posto kave.
Ima najviše šećera…
Alergični na mlijeko i laktozu trebaju je izbjegavati zbog mliječnih bjelančevina i mliječnog šećera. Sadrži polifosfate, hidrogeniranu biljnu mast i umjetnu aromu. U Gloriji je 44 čak posto šećera i 10 posto kave.
U Jacobsu je najviše kave
Najviši udio kave, 17 posto, a najmanje šećera 38 posto. Uz glukozni sirup, ima i umjetna sladila, aspartam te acesulfam K, koji su desetljećima predmet rasprava zbog sumnji u kancerogenost.
Prirodno bojilo
Ne piše koliko je šećera. Sadrži samo kalijeve fosfate kao regulatore kiselosti. Ima kvalitetno karotensko bojilo, prirodne emulgatore i sredstvo protiv zgrudnjavanja. Ima samo 14 posto kave.
www.alternativneinformacije.com
VIDEO: GMO menja oblike delovanja da bi ušao u Srbiju!?
Post by Prodajem Kuću u Bačkom Gradištu.
- Zbog onih koji ne žele da jedu GMO, proizvodi treba da budu obeleženi - smatra profesorka Šurlan Momirović.
Ona je istakla da se ne može za GMO reći da je opasan po zdravlje i napominje da nije pronađena veza između nekih bolesti i GMO.
- Mi ne možemo ni za jednu hranu reći koja je opasna po zdravlje ili nije. Pa ni za onu hranu koju sada jedemo. Koliko su do sada ispitali, GMO nije opasan po zdravlje - rekla je profesorka Šurlan Momirović.
Na pitanje koliko godina je neophodno ispitivati GMO proizvod pre nego što se nađe na tržištu, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da se protivnici zalažu da se tek posle dve ili tri generacije ljudi taj proizvod nađe na tržištu i uvede u ishranu.
Ipak, podseća da je američka Agencija za lekove tek nekoliko godina ispitivala u laboratoriji proizvode pre nego što su građani počeli masovno da ih koriste. Profesorka Šurlan Momirović napominje da neke bolesti poput steriliteta i kancera nisu dovedene u vezu s konzumacijom GMO. Ona ističe da i među naučnicima postoje podeljena mišljenja i podseća da naši građani još uvek ne mogu da jedu ovu hranu jer je kod nas postoji Zakon o zabrani GMO.
- Građani mogu slobodno da jedu GMO - kaže profesorka i dodaje da bi ta hrana trebalo da bude obeležena na policama radnji, baš zbog onih koji ne žele da jedu takvu hranu.
Sasvim drugo mišljenje o GMO u Srbiji i štetnosti takve hrane po ljude ima profesor Miladin Ševarlić, takođe s Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
- Ne znam sa kojim argumentima nastupa koleginica jer nisam video da se poziva na konkretna referentna istraživanja. S druge strane, ja bih mogao da ih kandidujem mnogo, recimo ono dr Arpada Pustajia iz 1995. godine. Reč je o vrhunskom stručnjaku koji je decenije posvetio istraživanjima GMO krompira. Na kraju je zaključio da to nije za ljudsku ishranu jer veće konzumiranje GMO hrane u prvoj generaciji, u trećoj povećava opasnost od kancera, a u četvrtoj dovodi do poremećaja reproduktivnosti - kaže Ševarlić za "Vesti".
Profesor Ševarlić se poziva i na srpske naučnike koji su se bavili ovom temom.
- Recimo, dr Milenko Stupar je na naučnom skupu u SANU 2013. godine izjavio da genetičari danas znaju kako funkcioniše jedna trećina gena, za drugu trećinu još uvek samo naslućuju, a o poslednjoj trećini još ništa ne znaju. Da li se može bez poznavanja posledica ukrštanja dve trećine gena govoriti o zdravstveno i ekološki bezbednim GMO?
Ševarlić je podsetio da je prvi Zakon o GMO u Srbiji donet 2001. godine, a aktuelni iz 2009. koji zabranjuje i promet i proizvodnju GMO hrane, te da je sada prisutna velika kampanja, lobiranje da se donese novi propisi koji treba da trasiraju put za legalizaciju GMO.
Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Gordana Šurlan Momirović izjavila je za Radio televiziju Srbije da "do sada ispitana GMO hrana nije opasna po zdravlje".
Nije zdravo: Miladin Ševarlić
Ona je istakla da se ne može za GMO reći da je opasan po zdravlje i napominje da nije pronađena veza između nekih bolesti i GMO.
- Mi ne možemo ni za jednu hranu reći koja je opasna po zdravlje ili nije. Pa ni za onu hranu koju sada jedemo. Koliko su do sada ispitali, GMO nije opasan po zdravlje - rekla je profesorka Šurlan Momirović.
 Nije opasno? Glavna kuhinja u kabinetimaUpitan da kaže ko su glavni lobisti za GMO u Srbiji, Ševarlić će kao iz topa:- Političari! Odgovorni su oni koji vode resore trgovine, poljoprivrede i ruralnog razvoja. U tim sektorima su odgovorni ministri, državni sekretari, pomoćnici ministra, načelnici odeljenja i inspekcije. Ovaj brzopotezni pokušaj promene zakona o GMO vidim kao posipanje pepelom i pokušaj abolicije svih dosadašnjih ministara poljopriprede od 2000. pa do danas, a koji snose zakonsku i moralnu odgovornost zbog stanja u kojem je srpska poljoprivreda danas. |
Ipak, podseća da je američka Agencija za lekove tek nekoliko godina ispitivala u laboratoriji proizvode pre nego što su građani počeli masovno da ih koriste. Profesorka Šurlan Momirović napominje da neke bolesti poput steriliteta i kancera nisu dovedene u vezu s konzumacijom GMO. Ona ističe da i među naučnicima postoje podeljena mišljenja i podseća da naši građani još uvek ne mogu da jedu ovu hranu jer je kod nas postoji Zakon o zabrani GMO.
- Građani mogu slobodno da jedu GMO - kaže profesorka i dodaje da bi ta hrana trebalo da bude obeležena na policama radnji, baš zbog onih koji ne žele da jedu takvu hranu.
Sasvim drugo mišljenje o GMO u Srbiji i štetnosti takve hrane po ljude ima profesor Miladin Ševarlić, takođe s Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
- Ne znam sa kojim argumentima nastupa koleginica jer nisam video da se poziva na konkretna referentna istraživanja. S druge strane, ja bih mogao da ih kandidujem mnogo, recimo ono dr Arpada Pustajia iz 1995. godine. Reč je o vrhunskom stručnjaku koji je decenije posvetio istraživanjima GMO krompira. Na kraju je zaključio da to nije za ljudsku ishranu jer veće konzumiranje GMO hrane u prvoj generaciji, u trećoj povećava opasnost od kancera, a u četvrtoj dovodi do poremećaja reproduktivnosti - kaže Ševarlić za "Vesti".
Šta bi rekli da je marihuana?Poslednji podatak iz 2013. godine, sa kontrole od 1.300 parcela u Srbiji sa kojih je uzeto neobično malo uzoraka, svega 45, pokazalo je da su 42 uzorka bila pozitivna na GMO.- Zamislite kada bi to bila marihuana? Je li to uspeh? - pita se Ševarlić. |
- Recimo, dr Milenko Stupar je na naučnom skupu u SANU 2013. godine izjavio da genetičari danas znaju kako funkcioniše jedna trećina gena, za drugu trećinu još uvek samo naslućuju, a o poslednjoj trećini još ništa ne znaju. Da li se može bez poznavanja posledica ukrštanja dve trećine gena govoriti o zdravstveno i ekološki bezbednim GMO?
Ševarlić je podsetio da je prvi Zakon o GMO u Srbiji donet 2001. godine, a aktuelni iz 2009. koji zabranjuje i promet i proizvodnju GMO hrane, te da je sada prisutna velika kampanja, lobiranje da se donese novi propisi koji treba da trasiraju put za legalizaciju GMO.
Vesti online
RUSIJA SMANJUJE UVOZ MESA I MLEKA! Od 07. avgusta od kada su uvedene kontrasankcije kao odgovor...
Rusija je znatno smanjila uvoz mesa i mleka nakon uvođena prehrambenih kontrasankcija u avgustu ove godine.
Za devet meseci ove godine uvoz mesa je smanjen 20 odsto, živine 16, a ribe pet odsto, pokazali su objavljeni podaci Ruske agencije za statistiku (Ros stat) o strukturi uvoza.
U septembru ove godine, u odnosu na isti mesec prošle, pad isporuka mesa svežeg i zamrznutog dostigao je 26 odsto. Uvoz gotovih i konzerviranih proizvoda od mesa porastao je u periodu januar-septembar dva puta u poređenju sa tri kvartala 2013.
Mleka u prahu je za devet meseci ove godine uvezeno 22 odsto manje nego za isti period prošle.
Ove godine je za tri tromesečja uvezeno 54 odsto više krompira nego godinu dana ranije, dok je uvoz jabuka, istovremeno, smanjen 14 odsto. Uvoz sirovog šećera za devet meseci ove godine povećan je 40 odsto, belog šećera 3,8 puta, ali je uvoz čokolade smanjen 22 odsto.
Vrednost uvoza prehrambene robe u septembru je bila 2,9 milijardi dolara, 11,3 odsto manje nego u istom mesecu prošle godine. Ukupno je za tri tromesečja Rusija uvezla hrane u vrednosti 29,7 milijardi dolara, što je 1,7 odsto manje na godišnjem nivou.
Zabranu uvoza niza prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda iz SAD, Kanade i zemalja Evropske unije Rusija je uvela 7. avgusta 2014. kao odgovor na ekonomske sankcije tih zemalja Rusiji zbog krize u Ukrajini. Pri tome, isporuke mesa iz Evrope su ograničene od januara 2014. zbog opasnosti od afričke svinjske kuge.
www.novaekonomija.rs
уторак, 2. децембар 2014.
KO JE UZURPIRAO NJIVE, KAJAĆE SE!
Šta je razlog slabog odziva poljoprivrednika za zakup državnih oranica na licitaciji u Vršcu
VRŠAC - Od 9.280 hektara obradivog zemljišta u državnom vlasništvu, koliko je opština Vršac ponudila u prvom krugu javnog nadmetanja, interesovanje je iskazano za samo 3.500 hektara, ali je u zakup dato još manje od toga - 2.800 hektara, jer je 25 potencijalnih zakupaca odustalo od licitacije.
Slavko Ćirin, član Opštinskog veća za poljoprivredu, kaže da će lokalna samouprava proveriti koji su razlozi odustajanja potencijalnih zakupaca, ali i generalno slabog odziva ratara.
- Da li je to visoka cena zakupa, koja je u proseku iznosila oko 14.000 dinara po hektaru, što lično smatram da nije mnogo, ili je došlo do uzurpacije državnog zemljišta, jer su učesnici licitacije tokom javnog nadmetanja videli da niko nije zainteresovan za određene parcele, utvrdićemo posle obilaska terena. Poljočuvari će obići površine za koje su bili zainteresovani oni koji su odustali od licitacije, a ukoliko se utvrdi da je neko nelegalno ušao u državni posed, poljoprivredna inspekcija će preduzeti najstrože mere - najavio je Ćirin, ističući da su pojedinci imali tu lošu naviku ranijih godina.
Javno nadmetanje za davanje u zakup državnog zemljišta u opštini Vršac je, inače, organizovano kasno, što ratarima nikako ne ide naruku. Opštinari kažu da im resorno ministarstvo nije odobrilo da taj posao urade na vreme, jer nisu naplatili izlicitiranu zemlju od prošle godine.
- Neplatiše su automatski izgubile status aktivnog poljoprivrednog društva na tri godine i nisu imale pravo učešća na ovogodišnjoj licitaciji. Depozit koji su lane uplatili propao im je - kaže Ćirin i dodaje da je to jedan od razloga slabijeg odziva na javnom nadmetanju.
Posle prvog kruga licitacije prihodovano je 39 miliona dinara, što je daleko manje od očekivanog.
DRUGI KRUG
OPŠTINA će već u prvoj polovini decembra pokušati da organizuje drugi krug licitacije, kako bi preostalih oko 6.500 hektara dala u zakup. Prema Ćirinovim rečima, te njive će sada morati da ponude i ratarima iz drugih opština, koji u prvom krugu nisu imali pravo učešća.
Novosti online
понедељак, 1. децембар 2014.
LJAJIĆ: UVOZIĆEMO PŠENICU BEZ CARINE?!
Neće biti poskupljenja hleba, nema razloga za to
Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić izjavio je danas da hleb "Sava" neće poskupeti, jer nema razloga za to.
"Sihurno neće biti poskupljenja hleba "Sava", rekao je Ljajić povodom stava predsednika Unije pekara Srbije da bi cena te vrste hleba u narednim danima mogla da poskupi za tri dinara.
On je za televiziju B92 objasnio da kratkotrajni rast cene pšenice nije razlog za poskupljenje najavivši da će se, ako bude potrebno reagovati i iz Robnih rezervi.
Ljajiić, koji je i ministar trgovine je dodao i da će, ukoliko cena pšenice bude visoka, za taj period biti omogućen uvoz te vrste žitarice.
On je naveo i da je juče o tome razgovarao sa predstavnicima dve pekarske industrije i da im je jasno predočio da nema razloga za poskupljene te vrste hleba.
Predsednik Unije pekara Zoran Pralica je rekao ranije Tanjugu da bi cena te vrste hleba trebala da poskupi sa 46 na 49 dinara ukoliko cena pšenice ostane na trenutnom nivou od 23 dinara po kilogramu.
On je podsetio da je samo u poslednjih sedam dana cena pšenice skočila sa 17 na 23 dinara
Uredba o o prometu i prodaji hleba važi do 31.1 2015.godine, a prema njoj cena hleba Sava ne sme preći granicu od 46 dinara.
Pralica kaže da bi narednih desetak dana mogla biti korigovana cena ove vrste hleba donošenjem nove uredbe koja će propisati maksimalnu cenu od 49 dinara.
Press online, RTS 
AKCIZE NA SOKOVE ĆE BITI...!
BEOGRAD - Vlada je, zasad, odustala od uvođenja akciza na sokove i struju, potvrđeno je „Blicu“ u Nemanjinoj 11.
Izrađeni predlog izmena Zakona o akcizama je, prema našim saznanjima, trebalo da se nađe pred poslanicama do 20. decembra. Međutim Vladi su, posle pisanja „Blica“ o uvođenju novog nameta, ali i reakcija proizvođača, potrošača od toga odustali.
Proizvođači su i javno, ali i u kontaktima sa predstavnicima Vlade, apelovali da se akcize na sokove ne uvode, jer bi ta mera zarad kratkoročnog prihoda u državni budžet imala negativan efekat na celu jednu industriju koja upošljava na stotinu radnika, a koja i ovako očekuje pad potrošnje njihovih proizvoda zbog smanjenih penzija i plata u javnom sektoru. I anketa koju je sprovela Nacionalna organizacija potrošača Srbije pokazala je da se više od 80 odsto potrošača protivi uvođenju akcize na bilo koji prehrambeni proizvod, pa i na sokove.
Da podsetimo, ideja je bila da se za sva bezalkoholna pića, izuzev običnih mineralnih voda, od Nove godine naplaćuje akciza u iznosu od 1,8 dinara po litru.
Akciza na struju, planirana je za proleće 2015. godine, a njen iznos trebalo je da zameni klasično poskupljenje struje od 10 do 15 odsto. Ta mera trebalo je, prema okvirnim procenama, u budžet za narednu godinu da obezbedi priliv od desetak miliona evra. Ali, u tom slučajuveliku štetu pretrpeo bi EPS. Jer, upravo to očekivano poskupljenje struje od proleća trebalo bi da doprinese većim investicijama i boljem poslovnom rezultatu
"Ministarstvo rudarstva i energetike nije nosilac inicijative u vezi sa uvođenjem akcize. Mi imamo jednu potpuno jasnu, stručnu dimenziju zbog čega tako nešto nije dobro", rekao je ministar Aleksandar Antić.
S druge strane, od 1. januara povećava se akciza na tečni naftni gas (TNG), dizel i gasna ulja i biogoriva. I cigarete će od Nove godine imati veće namete. Specifična akciza povećava se za dva dinara, a druga vrsta, takozvana minimalna akciza, koja se utvrđuje na bazi rasta cena na malo i trebalo bi da bude uvećana za tri dinara. Kako će se to odraziti na cene, potpuna je nepoznanica, s obzirom da trenutno duvandžije iz dana u dan izlaze sa sve nižim cenama.
Manji porez na dobit
Kako Blic saznaje, trebalo bi da Vlada uskoro razmotri izmene Zakona o porezu na dobit, koje predviđaju smanjenje stope poreza sa 15 na 13 odsto. U Vladi veruju da bi to moglo da doprinese većem interesovanju ulagača.
Gde investirati, Blic
OSTAVIO 37,5 miliona dolara da bi se bavio...?! Kada je 2009. godine potpisao 37,5 miliona dolara vredan ugovor sa NFL ekipom
Kada je 2009. godine potpisao 37,5 miliona dolara vredan ugovor sa NFL ekipom Sent Luis Remsa, Džejson Braun je postao najplaćeniji centar u ovom sportu svih vremena. Ali, centralna ličnost ove naše priče nije postao zbog tog ugovora, već zbog činjenice da ga je raskinuo pre vremena i odlučio da se posveti - farmi. Ili, tačnije, jednom uzvišenom cilju.
Braun je 2012. imao 29 godina i pred tu sezonu je obavestio Remse da napušta američki fudbal, te da im ostavlja 12,5 miliona evra koje je trebalo da zaradi u prvenstvu čiji se početak približavao.
Šokirani čelnici Sent Luisa nisu imali kud, ali Džejson Braun itekako jeste. Odradio je ono što se od njega tražilo, osim te poslednje godine, zaradio je 25 miliona od 37,5 ugovorom predviđenih i - otišao u farmere. Sa jednim posebnim ciljem.
Na internetu je, uz snimke na Jutjubu, učio o povrtarstvu, a novac uložio u 404 hektara zemlje u Severnoj Karolini. Odlučio je da i sam radi na ogromnim njivama, zajedno sa unajmljenim radnicima.
I, ne samo to.
Odlučio je da sve ono povrće koje mu nije potrebno za ličnu upotrebu, a svakako da toga ima na pretek na 404 hektara - pokloni siromašnima.
Samo ove jeseni poklonio je oko 23 tone krompira i oko pet tona krastavca onome što bismo mi nazvali narodnim kuhinjama.
Mnogima, čak i osobama koje su angažovane kao nadzornici na njegovom imanju, i dalje je čudno kako se to neko odlučio da uloži u hranu - koju poklanja.
"Znate, ljubav je najlepša valuta koju možete dati bilo kome", kaže ovaj 31-godišnjak od 145 kilograma, koji je karijeru gradio čuvajući kvoterbekove, a život gradi - čuvajući podsećenje koliko je važno biti čovek, pre svega. Blic online
Пријавите се на:
Постови (Atom)